Страни и домаћи аналитичари различито процењују разлоге и резултате балканске турнеје потпредседника САД Џозефа Бајдена, у оквиру које је тај званичник Беле куће обишао Босну и Херцеговину, Србиију и њену
јужну покрајину Косово и Метохију. Према мишљењу западних политиколога, посета региону толико високорангираног представника администрације Барака Обаме показује повратак ангажовања САД на Балкану, а осим тога и жељу Вашингтона да се пружи рука Сарајеву и Београду на такозваном «путу евроатлантских интеграција».

Жеља американаца да што пре увуку Западни Балкан у мрежу Европске Уније и НАТО-а апсолутно је логична – неколико земаља бивше СФРЈ представљају собом једну врсту рупе у прекривеној евроатлантским покривачем Европи. Шта више, те под наводницама «рупе» успешно користе и конкуренти САД, пре свега Русија, чије енергетске компаније већ три године заредом врше прави пробој на регионална тржишта нафте, плина, електричне енергије, свако од којих је од стратешке важности не само за Москву, него и за Вашингтон. Зарад тога американци, иначе заговорници унитарне или како то они зову, „функционалне“ Босне и Херцеговине, спремни су и да гарантују постојање Републике Српске, која је већ 17 године трн у оку бошњачкој политичкој елити.
Управо страхом од руског продора у регију могуће је објаснити буђење американске политике према Балкану – према незваничним сазнањима, управо превише тесна сарадња, по мери САД, Београда и Бања Луке са Москвом била је једна од главних тема разговора у Србији и Босни. Исти разлог објашњава и скривени сукоб између САД и Европске уније – Бела кућа, незадовољна сигналима о прекиду проширивања ЕУ, који би, како мисле американци, могли да гурну Србију, Босну а и остале «несврстане» земље Балкана у загрљај неком другом. Али су државе, којима се потпредседник САД обратио се са речима у стилу «НАТО и Европа немају алтернативу», реаговали различито – Босна, односно њени политичари, без обзира на националну припадност, сложили су се око евентуалног уласка земље не само у ЕУ, већ и у НАТО, али Србија устима председника Бориса Тадића на добродошлицу господина Бајдена у западни војни савез остала је приклоњена искључиво чланству у цивилној заједници, односно ЕУ.
А најбоље о односу обичних људи у Србији и Републици Српској према политичару, који их је пре само неколико година прозивао као «убице деце, силоватеље, касапине и фашисте», сведочи низ протестних скупова који су одржани у РС и Србији, како пре, тако и током посете америчког чиновника Босни и Србији, а и ангажовање огромних полицијских снага МУПа Србије, опсежно блокирање улица Београда и низ других ригорозних мера безбедности. И тај је захтев господина Бајдена сасвим разумљив – њега најбоље описује једна руска пословица, која је на српском звучи отприлике овако: «Зна мачак, чије је месо појео».