4. новембра Русија обележава Дан народног јединства. Овај државни празник симболизира верност заветима предака који су 1612. године одбранили независност земље у борби са страним окупаторима. Њихов подвиг и данас сведочи о томе да будућност Русије зависи само од грађанског јединства.
1612. године цела Русија је била једно велико поље битке. Велики део њених западних предела је био заузет ратоборним суседима. Москву су окупирали пољски интервенти. Једина руска држава се фактички распала, појавили су се многи „самозванци“ који су желели да седну у празан царски трон. Русија се први пут за 100 година нашла на граници пропасти. Такве трагедије нације још није било, ни пре, ни касније, говори директор Института руске историје Андреј Сахаров:
…
У то време у условима тешких историјских катаклизама, подељености, духовног пустошења, моралне деградације друштва, издаје – устали су најбоље снаге народа. Сељачке, трговачке, бољари и људи кнежевског рода, свих оних које је душа болела за руску земљу, који нису живели само ради својих личних користољубивих интереса. Било их је огромна количина. То су били и Руси, и представници Поволжја, и Севера, то су били људи различите вероисповести. То је био народ на челу са својим јарким представницима – Мињином и Пожарским. Ти људи су сломили стране окупаторе. Они су волели Отаџбину и спасили су је.
– В единстве – сила