Svih poslednjih dana koliko je trajala turneja potpredsednika SAD za Balkan, mi smo sakupljali mišljenja eksperata, različite ocene, informacije vezane za njegov put… Svake godine u našem etru ozbiljni ljudi su razmatrati reči i postupke Džozefa Bajdena, hvatali nagoveštaje i skriveni smisao. Ali niko nije mogao da zamisli šta u suštini misli američki političar. I tu smo u beskrajinim prostorima Interneta naišli na njegov virtualni planer… Ne, mi naravno ne smatramo da je to pisao upravo Bajden, mada nam se učinilo da je autor u najmanju ruku dobro upoznat sa unutrašnjim mehanizmima američke politike. I tako, virutalni planer Džozefa Bajdena.
08.00
Poleteti prema Beogradu i proveriti sa kapetanom da li je zaista tacno da je Srbija u Evropi, a ne negde izmedu Iraka i Avganistana. Ako je tacno ovo prvo, smisliti neki izgovor zašto sam se onomad zalagao za bombardovanje. Potom doruckovati nešto ranije, jer ce put biti kraci no što sam mislio.
09.00 (ili nešto kasnije, ako je Srbija udaljenija)
Tokom približavanja Srbiji, proveriti da li je sa obezbedenjem sve u redu. Da li je mojih 300 ljudi, koji su došli prošle nedelje, nabavilo dodatnih 3.000 ljudi, koliko mi je potrebno da bih se osecao iole bezbedno?
Proveriti da li je tacno da Srbija ipak nije bliska Iranu i Bin Ladenu, pa smanjiti obezbedenje za prijateljski procenat ako je zemlja prijateljska. Ako vole Uga Cavesa, Kastra, Putina ili Kineze vratiti na staro, možda malo i povecati.
Proveriti da li su ulice, krovovi i terase kuda cu prolaziti ispražnjene i uklonjeno sve što je opasno. Videti šta su to: „saksija“, „kaca za kupus“ i „štrik za veš“, ako je to nešto opasno, ukloniti i to.
10.00
Sleteti u Srbiju. Ako se iz pilotske kabine tokom sletanja cuje arapski jezik — vezati pojas cvršce, staviti nešto tvrdo na glavu (poslužavnik od dorucka, aktn tašna, stjuardesa) i smeniti šefa obezbedenja. Ovo poslednje takode izvesti veoma brzo, jer posle više nece biti mogucnosti.
Ako je sletanje prošlo OK, javiti Baraku da ne treba da narucuje novi „Er fors 2“, a ni novog mene.
10.15
Posle potpunog prestanka rada motora izaci iz aviona i pozdraviti odbor za docek. Ako me cekaju sa suzama u ocima i ljube me u cipele, na kolenima — sleteli smo greškom u Prištinu. Ako su suzdržano ljubazni, sa mešavinom nade i straha u ocima, to je onda Beograd.
Prvi koji me bude pozdravio im je predsednik. On ce dopustiti, možda, da me pozdrave i ostali. Obratiti pažnju na coveka sa sedom bradom i klinca sa naocarima, to su im premijer i ministar spoljnih poslova. Ako ih njihov predsednik ne predstavi, ne obracati pažnju. Ako predstavi samo ovog s naocarima, ne pružati ruku.
Ne plašiti se coveka u uniformi i sa isukanim macem. To im je deo ceremonije doceka. Skrenuti pažnju telohraniteljima da ne pucaju na njega.
11.15 (ovde koristiti beleške koje je dala Hilari)
„Poceti razgovore, metodom toplo-hladno: šargarepa je topla, štap je hladan.
Nuditi ekonomsku pomoc (u dolarima, evro još ne štampamo, mada nije loša ideja). Tražiti Mladica.
Nuditi pomoc. Tražiti Hadžica.
Nuditi pomoc. Tražiti ulazak u NATO.
Nuditi pomoc. Tražiti priznavanje Kosova.
Nuditi pomoc. Tražiti distanciranje od Rusije.
Nuditi mnogo više pomoci. Tražiti distanciranje od Dodika (to je neki njihov, samo u Bosni).
Nuditi, samo nuditi. Tražiti gubljenje interesovanja, zauvek, za sever Kosova.
Nuditi novo bombardovanje ili pomoc, zajedno.“
Ako upali, zahvaliti se Hilari na ovoj belešci. Ako ne upali, prepustiti da razgovor vodi naš ambasador ovde, samo mu
napomenuti da bude još oštriji nego obicno. Ako oštrije može, uopšte.
Zapamtiti savete od CIA: ne pominjati Slobodana Miloševica, sad su i njegovi u vlasti. Ne pominjati Tita, njegova udovica tek treba da dobije prvu penziju. Ne pominjati crkvu, objašnjenje odnosa ce trajati satima. Ne caskati sa upadljivo ljubaznim ministrima. Dosta im je i ono što smo im do sad dali. Nemamo para za bacanje.
Odbiti ponudu za prisustvovanje pocetku javnih radova ili obilazak fabrike automobila, sa obrazloženjem da sam umoran i od americke predizborne propagande, a kamoli od tudje.
Pri kraju razgovora pronaci onog njihovog ministra koji tvrdi da je poceo kraj ekonomske krize. Zapisati argumentaciju i preneti našima koji se time bave. Možda covek nije lud, nego zna nešto što mi ne znamo.
Obici njihovu štampariju novca i videti da li imaju slobodnih kapaciteta za štampanje dodatnih dolara, javiti Hilari, apropo njene ideje. Ako kapaciteta nema, tražiti još para za onog Brajana Štajnhauera.
Ako ostane slobodnog vremena, primiti poneku nevladinu organizaciju, od ovih što ih placamo. Voditi racuna koja je NVO, sad oni imaju i one koje placaju Rusi.
Posebna napomena: sastati se sa opozicijom, kako našom tako i ruskom, a i ovim novima što se još razmišljaju. Svima dati nadu.
Poslati neki pozdrav privrednicima, bez posebnog sastanka.
17.00
Kraj posete. Uci u avion. Ako su sve prihvatili, mahati i slati poljupce sa stepenica. Ako su prihvatili nešto, samo mahati. Ako nisu prihvatili ništa, ne mahati i spustiti roletnu na prozoru kad sednem na mesto.

Bio je to izmišljeni virtualni dnevnik Džozefa Bajdena. Nažalost, ime autora ostalo je za nas zagonetka, ali ako on prepozna svoj tekst, izražavamo mu posebnu zahvalnost u ime naše redakcije. Odavno se nismo tako smejali.