Још једна земља – Словенија, донела је принципијалну одлуку о прикључивању цевоводном систему транспорта руског гаса. Међувлрадин споразум Москва и Љубљана могу потписати већ у јуну.
Ово је објављено на основу преговора одржаних у петак. На њима је потврђено да је прикључивање изградњи гасовода Јужни ток озбиљан стратешки интерес Словеније. Њен министар за економију је подвукао да се највећа вредност овог пројекта стастоји у томе што ће он осигурати испруке руског гаса Словенији чак у случају могућег понављања гасног спора између Москве и Кијева.

Јужни ток јача између осталог и зато што на његовом путу не може бити препрека у виду транзитних ризика. Из Новоросијска гасовод иде преко дна Црног мора у бугарску луку Варна. Одатле један огранак ће ићи у Грчку и Италију, а други у Србију, Мађарску и Аустрију. Уз прикључивање Словеније том пројекту маршрута Јужног тока постаје јаснија. Коначно она ће бити јасна после завршетка преговора Русије и Аустрије. Очекује се да ће се то такође десити у јуну.
Да подсетимо да је пре недељу дана на гасном самиту у Сочију своју заинтересованост за скори почетак изградње гасовода потврдила Италија, Бугарска, Грчка и Србија. При чему руски Гаспром је постигао договор са италијанским партнером о двоструком увећању обима транспортованог гаса. Са своеј стране поуздана ресурсна база Јужног тока није оставила код Бугарске, Србије и Грчке никаквих сумњи у сврисходност отварања мешовитих предузећа са руском страном ради изградње система цевовода. Мишљење експерта Константина Симонова:
“Европи је потребан додатни гас из увоза. И зависност Европе од увозног гаса ће расти. Зашто? Зато што у Европи снажно пада сопствена производња. Међутим стиче се утисак да Јужни ток и Набуко конкуришу један другом. И то је жалосно. Зашто? Зато што у суштини и Јужни ток и Набуко решавају исти задатак – осигурати Европу додатним обимом гаса. Овај рат треба избећи путем разумних преговора Русије и Европе”.
Експерт сматра да је врло чудно што низ европских политичара подмеће клипове у точкове Јужног тока, при томе Набуко нема ресурсну базу.
“У суштини треба једноставно интегрисати ове пројекте у један. То се може учинити, мада изгледа сад фантастично. Али ако ми то не учинимо, једноставно ћемо и даље ратовати са Европом. Они ће нас плашити Набуком, ми њих Јужним током. А зашто? Ако на пример ресурсна база буде у Русији, зашто да их не интегришемо?”
Ма како било, Москва намерава да тражи од ЕУ признање де јуре очигледне чињенице: Јужни ток има стратешки значај за јачање европске енергетске безбедности. Раст броја учесника датог пројекта је још једна потврда томе.