Руси су се очигледно мало касно пробудили.

Преспавали су цело урушавање бивших социјалистичких земаља, па разбијање и бомбардовање Југославије, Авганисатн, Ирак, цело „Арапско пролеће“ где су САД у серији рушиле владе лидере и „диктаторе“ – черечили Гадафија…, па се неминовно стигло и до саме Русије. Путин се нагло пробудио и сада оптужује САД да желе да владају Светом. Добро јутро Владимире Владимировичу – па они то и не крију, већ на томе раде интензивно, дрско, потпуно отворено, а све у духу њихове „демократије“.Русија после распада СССР-а објективно није могла да се супростави западу у фактичком поробљавању земаља Источне Европе, односно увођења дириговане западне „демократије“. Поготову што су и грађани, несвесни шта им таква „демократија“ доноси, у тај много хваљени капиталистички систем желели да уђу одмах, и без размишљања. Утицај холивудских филмских лажи, где сви живе лепо и богато, направио је идеалну подлогу да су готово сви жељно чекали да у то медено царство што пре уплове. Царство није било медено али су све земље источног блока преко ноћи прешле у капитализам. И сама Русија је тај капитализам увела, и била дебело, као и сви остали опљачкана.

Капитализам и са њиме нова правила понашања су стигла, али су сви и даље наставили да размишљају социјалистички. Нико се није запитао како то да се на западу тако лепо живи а немају нафту, гас, рудна богатства, милионе хектара плодних њива… Флоскула тамо се много ради је само маскирна фраза за наивне – јер и у Мађарској, Пољској… се много ради (ко уопште има посао) али се врло тешко живи. „Нико да се сети“ да Бакингемска палата није изграђена од оног што је родило на енглеским њивама, већ од оног што је опљачкано по колонијама у Свету. Кад тих пљачки више не буде, на развијеном западу либерални капитализам ће се угасити, а стандард грађана ће бити бар пет пута нижи него што је данас.

Можда је Русија била слаба па није могла да реагује када је нападан Авганистан – али није морала да прихвати да под плаштом борбе противу тероризма и логистички у томе помаже САД. Незаинтересовано је посматрала како САД и Британија нападају Ирак, иако је знала да Ирак нема средства за масовно уништење – већ да је то само „игра“ како да се Ираку отме нафта. Знала је да Садам не помаже тероризам, да се не ради ни о каквом „диктатору“ – већ се у целој крвавој америчкој пљачкашкој игри понашала калкулантски, чекајући да нафта драстично поскупи како би за себе извукла профит.

Ако је Путин мирно гледао како једног по једног, наводно диктатора, у афричким земљама руше, а у ствари пљачкају те земље, логично је било да ће та експанзија силеџијства стићи и до Москве – да и ту направе „игранку“ и крупну пљачку. И велику „игранку“ ће Американци направити, јер за те сврхе конгрес је одобрио средства. Наводно 50 милиона, али обавештени кругови наводе 500-600 милиона. На дестабилизацију Русије запад ће потрошити и 5 милијарди јер ће из ње одмах извући 500, а касније и знатно више. То је начин западног размишљања и они на то гледају као на бизнис у који уложиш 5 милијарди (фиктивних и онако безвредних долара), а онда годишње из те земље извлачиш по 500 милијарди. Само такава нека крупана отимачина могла би да опорави посрнулу западну економију. Зато САД и водеће земље ЕУ неће жалити пара да дестабилизују Русију, а Путину на изборима загорчају живот, и ако могу прогурају за председника свог кандидата марионету – којом ће касније управљати и пљачкати Русију. Руски прокламовани став о немешања у унутрашње ствари других земаља на западу се схвата као слабост Русије – па ако сте ви слаби ми нисмо, и мешаћемо где год то можемо, а ето можемо и у самој Русији. И та игранка ће потрајати све дотле док се Русија не „пробуди“ и истим „демократским“ средствима почне да се меша у унутрашње ствари западних земаља. Правила либералног капитализма се спроводе у потпуности или се из тог система излази и улази у неки Кинески (данас најуспешнији), „где није важно да ли је мачака црна или бела важно је да лови мишеве“.

Русија је у СБ УН била уздржана кад су западњаци припремали окупацију Либије, а линч Гадафија посматрали су без озбиљног супротстављања том западном силеџијству. Русија није сматрала за потребним да неке мале земље заштити. Није разумела да је паметније, много јефтиније и ефикасније Американцима загорчавати живот у Либији него се од њених акција бранити у самој Русији. То што је Путин оштро критиковао САД због жеље да владају светом њих и не дотиче – они иду својим утврђеним путем и само их конкретне акције у томе могу спречити. САД су зато у Москву и послале као амбасадора Мајкла Макфола стручњака за „револуције у боји“ који се без много обзира, сасвим „демократски“ састаје са опозицијом, њеним лидерима и противкандидатима Путина, НВО организацијама, омладинским активистима… То је западна „демократија“ коју Руси очигледно нису разумели, а она подразумева сталну тежњу да се контролише и опљачка све што је могуће. „Добрих односа“ између богате Русије и запада нема и никада их неће ни бити, јер би то значило да запад одустане од основних одлика капитализма – опљачкати све што је могуће, а било каву конкуренцију уништити. Либерални капитализам подразумева сталну борбу гладијатора где само један побеђује и остаје жив. Према томе критике Путина упућене западу имају само празно-реторички карактер. Одбијање агремана или захтев да се Мајкл Макфол повуче из Москве значиле би нешто конкретно што САД много боље разумеју, дог би будућим амбасадорима дало до знања да се у унутрашње ствари Русије не могу мешати.

Српска политика