SEDAMDESETIH godina u Beogradu se odigrao jedinstven eksperiment kada je saobraćajna milicija dobila dva automobila marke „porše“ koja bi poslužila u posebno važnim intervencijama.

Do tada su javnost (a bogme i kriminalci) uglavnom navikli na „zastave 750“, popularne „fiće“, koji su imali plavo-belu boju i rotaciono svetlo na krovu, da bi ih smenile „zastave 1.300“, u narodu prozvani „tristaćima“, koji su svojim gabaritom i brzinom ipak zasluživali znatno veći ugled.

Ali, ma kako da su ta vremena bila finansijski kudikamo stabilnija, ispostavilo se da je „porše“ ipak bio prevelik zalogaj…

„Bubin“ sin

– PRVI „porše“ koji je ušao u Beograd ranih sedamdesetih godina bio je vlasništvo diplomate Antona Tončija Kolendića – kaže za „Beogradske priče“ Bratislav Petković, osnivač Muzeja automobila. – To je bio model „356 kupe“. Međutim, ako se setimo trkačkih automobila koji su još kasnih pedesetih i šezdesetih stigli u glavni grad, a pripadali su državi, onda je prvi „porše“ vozio Milivoje Božić, koji je posle bio i probni vozač fabrike „Zastava“. U to vreme Božić je bio član Sportskog društva „Rakovica“, a u Brozovom Maršalatu je vozio jedan od motora u pratnji tadašnjeg predsednika.

Zasluge zašto je sportski klub imao tako prestižan automobil pripadale su u najvećoj meri profesoru Mihajlu Borislavljeviću, koji je pre rata završio studije u Berlinu, a tamo je sklopio prijateljstvo sa Ferijem Poršeom, sinom poznatog Ferdinanda, pored ostalog i oca popularnog „folksvagena bube“.

Ovaj automobil je, na kraju, završio tako što su ga čuvali pod ciradom u Auto-moto savezu, da bi ga kasnije otkupio italijanski trkač Pocato.

– U stvari, razmenio ga je tako što je zauzvrat ponudio dva nova „fijata 850“, pa je vozilo završilo kao muzejski eksponat u Italiji, gde se nalazi i danas – seća se Petković. -A prvi automobil ove marke koji je nosio oznaku „911“, kakve je kasnije naručila i milicija, gradom je provozao Borivoje Bakrač.

„Milicajci“

U ono vreme „ljudi u plavom“ nisu bili „policajci“ već „milicajci“, budući da je Jugoslavija ideološki bila otklonjena od „imperijalističkog pogleda na svet“ kapitalističkih država, pa smo imali „narodnu miliciju“.

Ali, kako objašnjava naš sagovornik, vozači, koji su bili dobro utrenirani na „Zastavinim“ vozilima, očigledno nisu bili dorasli „imperijalističkoj“ trkačkoj mašini.

– Koliko se sećam, dva takva automobila su stigla kod nas, kako bi služili za presretanja i druge ozbiljne bezbednosne akcije – seća se Petković. – Međutim, vožnja „poršea“ tražila je ozbiljnu vozačku obuku, koju, očigledno, nismo priuštili, pa su vozila nedugo zatim ozbiljno postradala u saobraćajnim nezgodama. Jednostavno, nismo bili dorasli za ovakvog „drumskog kolosa“.

MODEL „911“

KONCEPCIJSKI gledano, ovaj model trkačkog automobila bio je zastareo, budući da je imao motor iza zadnje osovine, kao i pogon na zadnje točkove.

– On je nastao na ideji „bube“ koju je projektovao Porše. Pa ipak, bez obzira na to što je ideja o ovom autu bila prevaziđena, njega su odlično izbalansirali vrhunski stručnjaci i imao je odlične performanse.

NAŠI EKSPERTI

U Muzeju automobila čuvaju znanja i podatke o mnogim našim stručnjacima koji su ostavili trag u svetu automobilizma, pa naš sagovornik posebno podvlači ime Dušana Grudena, koji je bio naš sugrađanin i stručnjak visokog profila koji je ceo radni vek proveo u ovoj uglednoj fabrici, uglavnom se baveći konstrukcijama motora.

Veliki trag ostavio je i Josip Vlahović, koji je bio ekspert za karoseriju.

BEOGRADSKI FANTOM

O LEGENDARNOM beogradskom Fantomu, koji je vrtoglavo vozio beli „porše“ oko Slavije, snimljen je i film koji su uradili Bogdan Petković i Jovan Todorović.

– To je bio automobil Ivka Plećevića, tenisera koji je imao i svoju školu u Nemačkoj – seća se Petković. – Ukrao ga je Vlada Vasiljević, zvani Vlada Opel, i tako je nastala legenda o Fantomu. Isti model danas postoji u Muzeju automobila, a originalni auto koji je pripadao Fantomu sada je kod jednog kolekcionara u Austriji. On ga je kupio slupanog.

FOTO-DOKUMENTACIJA „BORBE“

KOLEGE iz Foto-dokumentacije „Borbe“ raspolažu velikim fondom snimaka koji čitaoce „Beogradskih priča“ vraćaju u prošlost. Samo jedna od tih priča sačuvana je u priči o „poršeu“ i narodnoj miliciji.

Podsećamo sve istraživače i ljubitelje istorije da je Fotodokumentacija, kao i novinska dokumentacija „Borbe“, dostupna svima, na Trgu Nikole Pašića 7, u zgradi „Novosti“.