Milan ADžIĆ | 23. april 2016.

U NEPOSREDNOJ blizini velelepnog tornja slobode, najvišeg nebodera u SAD, podignutog na mestu šeste zgrade Trgovinskog centra koja je zajedno s kulama bliznakinjama srušena 11. septembra 2001, renomirani Trajbeka festival (od 13. do 24. aprila) privukao je i ovog proleća u Njujork ljubitelje filmova nezavisne produkcije. One koji već 15 godina na smotri sedme umetnosti barda holivudskog glumišta Roberta de Nira dolaze da odaju počast nastradalima tokom najvećeg terorističkog napada u Americi, ali i da uživaju u sjajnim dokumentarcima, kratkim, narativnim i porodičnim igranim filmovima.

Uz velika filmska imena, poput Džulijan Mur, Džastina Timberlejka, Džesike Bel i Kejti Holms, crvenim tepihom ovogodišnje Trajbeke prošetala je i novinarska ekipa „TV novosti”. Povod je bila svetska premijera dokumentarno-igranog filma mladog slovenačkog reditelja Žige Virca (29) „Hjustone, imamo problem!”, nastalom u koprodukciji vodeće premijum TV mreže HBO Adrija, kojoj su iz Srbije ekskluzivno prisustvovale samo „Večernje novosti”.

Izabran među 6.626 prijavljenih filmova iz celog sveta, Vircov dugometražni prvenac, koji istražuje mit o tajnoj američkoj kupovini kontroverznog jugoslovenskog svemirskog programa početkom šezdesetih godina prošlog veka, našao se među 101 ostvarenjem u zvaničnom programu festivala. Priča zasnovana na teoriji zavere o tome da su Amerikanci sleteli na Mesec zahvaljujući našem projektu, koji je Josip Broz Tito prodao Džonu F. Kenediju za nekoliko milijardi dolara, probudilo je veliko zanimanje u američkoj javnosti. Za samo nekoliko minuta planule su karte za projekciju filma, koja je prošle subote (17. aprila) održana u sklopu Viewpoints kategorije, konkurišući za dve nagrade festivala – publike i za najboljeg novog reditelja.

Hladni rat, svemirska trka i sletanje kosmonauta NASA na Mesec ključni su istorijski događaji koji su obeležili prošli vek. Zarobljen između Istoka i Zapada, Tito je pedesetih godina ambiciozno započeo razvoj jugoslovenskog svemirskog programa. Posle neuspešnog slanja rakete u svemir, s prasetom kao astronautom, koje je preživelo pad u Jadransko more (o čemu svedoče dokumentarni snimci njegovog spasavanja ), i nedostatka finansijskih sredstava za nastavak projekta, u martu 1961. prodaje ga Amerikancima. Dva meseca kasnije, Kenedi objavljuje da će poslati čoveka na Mesec. Problem nastaje kad u Hjustonu shvate da im je doživotni predsednik Jugoslavije poturio ušminkanu verziju nedovršenog plana, pa zahtevaju da im vrati pare ili pošalje svoje naučnike da u tajnosti završe započeto. Tako upoznajemo Ivana, koji je bio prisiljen da napusti porodicu i proglasi se mrtvim kako bi sa grupom od 20 naučnika bespovratno otputovao u SAD.

Žiga Virc

Posle 50 godina, on se vraća u „pocepanu” domovinu i razotkriva složenu mrežu tajni, laži, manipulacije i prljave političke igre. Film vodi gledaoce u jedan od najvećih podzemnih kompleksa u Evropi – Objekat 505, bivšu strogo čuvanu bazu jugoslovenskog vazduhoplovstva u Bihaću, odakle je Tito pretendovao da osvoji svemir.

– Ovo je simbolična priča o Jugoslaviji – rekao nam je posle premijere Žiga Virc. – O njenom usponu, posle Drugog svetskog rata, i krahu usled cepanja države 1991. Teorije zavere su privlačne jer daju pojednostavljen prikaz haotičnog i kompleksnog sveta. Njihovi zagovornici često se smatraju junacima koji glasom istine spasavaju čovečanstvo od obmanljivih zlotvora, najčešće u formi vlade ili religioznih i vojnih institucija. Čini se da su pravi nezavisni mediji davno nestali, pa ljudima može biti teško da pronađu verodostojan prikaz određene osobe ili događaja. Ponekad o istoj temi dobijamo suprotne izveštaje. Brojni su razlozi zbog kojih je samo šačica voljna da ih ispituje. Kao reditelj već dugo sam fasciniran svemirskom trkom između SAD i SSSR, tajnama Titovih podzemnih objekata i teorijama zavere koje ih prate. Upravo zato sam snimio ovaj film koji gledaoca poziva da kritički prati informacije koje vidi na velikom ekranu.

Ekipa filma u Njujorku

Publika u Srbiji uskoro će biti u prilici da pogleda film „Hjustones, imamo problem!” na velikom platnu, dok je TV premijera zakazana za jesen na HBO.
PROVOKACIJA ZA NIKSONA

OSIM ekskluzivnog telefonskog snimka razgovora između Tita i Kenedija, iz kojeg se može zaključiti da je među predsednicima postojala tajna veza, gledaoci će videti i Brozovu demonstraciju sile. Američka publika bila je iznenađena Titovim provociranjem američkog kolege Ričarda Niksona, pušeći tompus, kojima ga je snabdevao Fidel Kastro, tokom njihovog sastanka u Beloj kući. Nikson je, navodno, posle Kenedijeve smrti nastavio s pritiskanjem Tita da završi svemirski projekat. Ovaj mu je na ucene odgovarao duvanjem dima u lice, na šta je njegov kolega sa svojom delegacijom kolutao očima. Scenama s glamuroznog broda „Galeb”, kojim je Tito pohodio zemlje na Mediteranu, i slikama njegove usidrene olupine u Hrvatskoj, reditelj je publici stavio do znanja u kakvoj državi smo živeli i šta smo dobili raspadom Jugoslavije. U filmu su prikazani momenti iz Brozovog privatnog života, kako u kupaćem kostimu i u društvu supruge Jovanke i pudlica uživa na Jadranskom moru. Ali i trenuci razočaranja, kad je prvi put ugledao „juga”, automobil od kojeg je mnogo više očekivao.