01 мај 2016 ( 18 апр 7524 )

„Cpцe Kpajинe“ свим припадницима хришћанске вероисповести жели да у здрављу и весељу проведу највећи хришћански празник – Васкрс.

Христос воскресе!

Православни верници размењују поздраве – Христос воскресе! Ваистину воскресе!

Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог васкрсења. Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.

Хришћани широм света данас ће обележити Ускрс по јулијанском календару, празник који симболизује победу живота над смрћу.

Ускрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победа вере и живота над смрћу.

На Ускрс се скидају олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христос, по црквеном учењу, ускрснућем победио смрт и отворио рајска врата.

По црквеном учењу, Исус је распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, а у недељу зором, осетио се снажан земљотрес и андјео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус васкрсао.

На Ускрс је, по веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима.

Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увери. Отуда у народу узречица: „Неверни Тома“.

Људи се за овај празник поздрављају са: „Христос васкресе“ и „Ваистину васкресе“. Цела недеља празника зове се Светла недеља, а тада се певају радосне црквене песме.

На првом Васељенском сабору, у Никеји 325. године, одлучено је да се Ускрс свуда празнује истог дана, пошто се испуне три услова: после пролећне равнодневице, прве недеље после јеврејске Пасхе и после првог пуног месеца.

Ускрс је покретан празник. Увек се везује само за недељу и може „пасти“ у размаку од 35 дана – од 4. априла до 8. маја по старом, јулијанском календару, односно од 22. марта до 25. априла по новом, грегоријанском рачунању времена.

БЛАГОДЕТНИ ОГАЊ СТИГАО У ХРАМ СВЕТОГ САВЕ

Испред Храма Светог Саве у Београду бројни верници дочекали су око 22.30 Благодатни огањ, који је данас пренет из цркве Васкрсења Господњег у Јерусалиму, а поводом Ускрса по јулијанском календару.

Благодатни огањ је у Београд донела делегација Српске православне цркве са епископом славонским Јованом на челу, коју је раније данас у Јерусалиму примио патријарх Теофил.

Светосавски плато на Врачару био је испуњен верницима и обасјан светлошћу свећа, а долазак благодатног огња пропраћен је звуком црквених звона.

Испред Храма Светог Саве се налазила постројена гарда Војске Србије. Пламен који је претходно дочекан на београдском Аеродрому „Никола Тесла“ предат је у храму патријарху Српске православне цркве Иринеју, поред којег је стајао председник Србије Томислав Николић.

Огњем из Јерусалима свечано су упаљени свежњеви од по 33 свеће које су носили верници и које симболизују године Христовог живота. Након тога запаљена су кандила у храму.

„Силазак Благодатног огња“ сматра се највећим чудом у Светој земљи и верује се да се он јавља из средишта камена на којем је, по веровању, лежало тело Исуса Христа у гробу након распећа.

Благодатни огањ по први пут је пренет у Србију прошле године. Након церемоније предавања Светог огња и литије око храма, у поноћ ће почети и архијерејска Ускршња литургија, коју служи патријарх Иринеј.