Б. Ђ. | 10. мај 2016.

ПОСЛЕ 150 година од Вукове смрти, намеће нам се закључак колико су актуелна његова размишљања о положају српског народа уопште, о праву српског народа на сопствену културу, на политичку правду, на истину. Указивао је на неопходност упознавања Европе са Србима и њиховом културом, увиђао је потребу стицања страних пријатеља, са горчином констатујући да „Срби немају нигдје другога пријатеља осим туђе политике“.

Овим речима академик Нада Милошевић Ђорђевић, представила је јуче Зборник „Вук Стефановић Караџић: 1787-1864-2014“, у издању САНУ, који је окупио реферате седамдесетак домаћих и страних стручњака са истоименог међународног скупа одржаног крајем 2014. године.

Промоцијом књиге о свим аспектима Вуковог стваралаштва, у Свечаној сали САНУ обележен је и Дан Библиотеке САНУ, која ће у мају следеће године прославити 175. рођендан.

Академик Предраг Пипер указао је да је језичка политика аустријског двора у односу на Србе – и у 18. веку, а и касније – била усмерена на то да се Срби колико је могуће више удаље од Православне цркве, од једноверне Русије, од културне традиције и на њој заснованог културног, верског и националног идентитета:

– Колико је до данас тај циљ остварен, и какве су њене последице, није тешко закључити. Та језичка политика имала је подршку власти и у време идеологије аустрославизма, затим – југословенства, па „братства-јединства“, а и касније, све до најновијег времена.

ГОВОРНИЦИ

О Зборнику је говорио и професор Бошко Сувајџић, а скуп су поздравили председник САНУ Владимир С. Костић и академик и управник Библиотеке САНУ Миро Вуксановић.