23. maj 2016. 09:37

SLAVA TI I HVALA

SrceKrajine.eu

https://www.youtube.com/watch?v=RZY2Qcf5zAI

https://www.youtube.com/watch?v=gQZf0RscDzE

Koji dan pre vaskršnjih i prvomajskih praznika, zdravlje Bate Živojinovića naglo se pogoršalo. Upućen je u bolnicu „Sveti Sava“, gde su ga lekari ove bolnice, posle teškog moždanog udara, pre četiri godine, pridigli, i posle oporavka u Selters banji procenili da mu je gotovo isto tako lekovita kućna nega. I, zaista, oporavio se u tom porodičnom gnezdu koje je svijao sa njegovom Lulom, okružen uspomenama, fotografijama dece i unuka, za koje je posebno bio vezan, ali i oni za njega. Hrabrile su ga i posete bliskih prijatelja i kolega. A poslednje su bile Dragana Gage Nikolića i Dragana Bjelogrlića. Bio je pod svakodnevnim nadozorom lekarskog tima.

Pre ovog moždanog udara, Bati je 2006. popustilo srce. Bila je to godina posle optužbi da mu je sin Miljko jedan od onih iz „stečajne mafije“. Usledili su pritisci, svedočenja… Sudarao se Bata sa dotad neviđenom harangom na njegovog sina.

Tako je počelo urušavanje Batinog zdravlja. Srčani, a potom moždani udar, pa gangrena koju je pokušavao da izleči na Kubi. I sve bi, posle ovog lečenja, moguće je, bilo na zdravlje, da se Bata 2014. godine nije povredio na snimanju filma „Led“. To je, veruju lekari, „preseklo“ dobijenu protivgangrenoznu terapiju. Bolest je podmuklo napredovala – do ovih dana, kada je stručni tim kardiovaskularne bolnice „Dedinje“, uz saglasnost porodice, odlučio, krajem protekle nedelje, da Bati amputira deo leve noge i pokuša da mu produži život.

BIOGRAFIJA BATE ŽIVOJINOVIĆA

Bata Živojinović rođen je 5. juna 1933. u selu Koraćica blizu Beograda. Kao petnaestogodšnjak je radio kao scenski radnik i statirao u Akademskom pozorištu „Branko Krsmanović“ u Beogradu. Poptom je pohadjao srednje glumačke škole u Nišu i Novom Sadu.

Posle završetka srednje škole upisao je pozorišnu akademiju u Beogradu.

U Beogradskom dramskom pozorištu je igrao nekoliko godina i u tom periodu je imao i do 300 angažmana godišnje.

Na filmu, kojem se potpuno posvetio, debitovao je 1955. u „Pesmi sa Kumbare“ Radoša Novakovića.

Po Živojinovićevim rečima, prvu značajniju ulogu dobio je 1957. godine u filmu Veljka Bulajića, Vlak bez voznog reda.

Živojinović je igrao u više od 340 filmova i TV serija.

Publika ga pamti po ulogama u partizanskim filmovima snimanim šezdesetih i sedamdesetih godina, Valtera u „Valteru u Sarajevu“ Hajrudina Krvavca, u filmovima „Bitka na Neretvi“ i „Kozara“ Veljka Bulajića, kao pijanog Zagorca iz „Breza“ Anta Babaje, kao i ulozi „U raljama života“ Rajka Grlića.

Tu su i antologijski filmovi srpske kinematografije „Maestro i Margarita“, „Skupljači perja“, „Tri“.

Pamte se i njegove uloge u lakim komedijama.