Beta | 13. maj 2016.

Na severu Poljske počela svečano izgradnja još jedne baze američkog „antiraketnog štita“

Foto Tanjug, AP

VARŠAVA – Nakon otvaranja baze u Rumuniji, danas je u Ređikovu na severu Poljske počela svečano izgradnja još jedne baze američkog „antiraketnog štita“ u kojoj će biti smeštene rakete presretači SM3 Blok IIA za odbranu od balističkih raketa s Bliskog istoka.

Dok nova baza iz američkog evropskog programa protivraketne odbrane nema veći praktični značaj za odbranu Poljske od pretnji ruskih raketa iz Kalinjingradske oblasti kojih se ona najviše plaši, u Poljskoj preovlađuje politički konsenzus da je ta baza ključna jer donosi stalno prisustvo 500 američkih vojnika i instalaciju koju bi SAD branile u slučaju napada.

„Ovo je dan kada počinje nova etapa jačanja bezbednosti Evrope, ali i slobodnog sveta Ovaj sistem antiraketne odbrane biće deo infrastrukture SAD i NATO. To je stalna baza. Mi smo pre mnogo godina postali članica NATO, ali čekali smo dugo posle toga da NATO uđe u Poljsku“, kazao je nakon polaganja kamena temeljca baze predsednik Poljske Andžej Duda.

Duda koji je zajedno s ministrima odbrane i spoljnih poslova, kao i s visokim predstavnicima amerčikog Stejt departmenta i armije SAD prisustvovao svečanom početku izgradnje baze „antiraketnog štita“ koja će postati operativna 2018. godine, izjavio je da rakete presretači u bazi u Ređikovu neće biti uperene ni protiv koga.

„Te dve baze – u Rumuniji i ova u Ređikovu, smeštene su tako da ne mogu da presreću ruske rakete koje bi bile ispaljene ka teritoriji SAD i utoliko je kritika iz Rusije neosnovana“, kazao je u Ređikovu šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski.

Poljski ministar spoljnih poslova je danas Rusiju optužio da tvrdi da su baze američkog antiraketnog štita u Rumuniji i u Poljskoj pretnja po bezbednost Rusije ne zato što bi bile zaista pretnja, već zbog želje Moskve da nekadašnje članice Varšavskog pakta ostanu nekakva tampon zona, bez odbrane.

„Rusiji se te baze ne sviđaju zato što je htela da Srednja Evropa, dakle one zemlje koje su od 1999. godine ušle u NATO budu zona nedefinisane bezbednost, nekakva siva zona u kojoj ne bi bili vojnici NATO, niti vojne odbrambene instalacije tako da Rusiji ostane taj prostor kao tampon zona u kojoj bi mogla da izvodi svoje političke igrice“, kazao je Vaščikovski poljskoj agenciji PAP.

Šef poljske diplomatije upozorio je u Ređikovu da svet treba da odustane od besmislene vere da zajedno s Rusijom mogu da se rešavaju važni međunarodni problemi, a zatražio da se NATO vrati tradicionalnom modelu obezbeđenja prostora svoji članica – prisustvu baza i vojnika.

„To prisustvo biće signal spremnosti da se odbrani i nadam se da će samo vojno prisustvo biti dovoljan mehanizam da zastraši i odvrati bilo kakve sukobe i incidente prema našem delu Evrope“, rekao je Vaščikovski.

Rusija godinama preti, američki štit je odgovor

Ruski predsednik Vladimir Putin o NATO raketnom štitu

SAMO dan pošto je Rusija oštro osudila aktiviranje novog američkog protivraketnog sistema u Rumuniji, SAD su u petak postavile kamen temeljac novog štita na severu Evrope, u Poljskoj, u Recikovu, na obali Baltika. Udaljen je svega 300 kilometara od ruske enklave Kalinjingrada, između Poljske i Litvanije, sa pristupom Baltičkom moru.

Dva odbrambena sistema, za koje Pentagon tvrdi da su postavljena zbog pretnji „bahatih država“, kao što je npr. Iran, Moskva vidi kao direktnu pretnju Rusiji. Predsednik Rusije Vladimir Putin u petak je izjavio kako smatra da „to nije odbrambeno oružje, već deo strateškog nuklearnog potencijala SAD“.

– Moramo da potražimo različite načine kojima ćemo neutralisati pretnju po našu nacionalnu bezbednost, koju su SAD stvorile svojim raketnim štitom u Evropi. To je čisto i jasno kršenje vojih sporazuma Rusije i SAD, pre svega što taj štit vrlo lako može da dobije napadački karakter, i ispaljuje rakete srednjeg i dalekog dometa – ocenio je Putin.

Ruski predsednik je dodao da je Moskva više puta izražavala zabrinutost zbog postavljanja raketnog štita NATO i da je nudila saradnju s američkim partnerima, koja je, kako je rekao, odbijana. Istakao je da je protivraketni sistem odbrane aktiviran iako više ne postoji nuklearna pretnja iz Irana.

Putin smatra da američki raketni štitovi u Evropi predstavljaju još jedan korak u „podizanju međunarodnih tenzija i nove trke u naoružanju, što nikome ne donosi dobro“ i da Amerika stvara uslove za kršenje sporazuma SAD i Rusije o eliminaciji raketa srednjeg i dugog dometa iz 1987. godine.

– Nećemo biti uvučeni u ovu trku, ali ćemo nastaviti da idemo svojim putem i radićemo vrlo pažljivo kako ne bismo prekoračili naše planove da reorganizujemo vojsku i flotu. Međutim, prilagodićemo te planove kako bismo smanjili pretnje po nacionalnu bezbednosti Rusije – rekao je Putin.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg negira da Alijansa podstiče novi hladni rat, te tvrdi da odbrambeno oružje ne može da nosi bojeve glave, niti da obori rakete dugog dometa iz Rusije. Istovremeno, međutim, on kaže da NATO pojačava prisustvo u istočnoj Evropi pošto je Rusija izmenila granice aneksijom Krima 2014. godine. Estonija, Letonija i Litvanija povećavaju izdvajanja za vojsku i spremaju se da zatraže vojno pojačanje na samitu u Varšavi, u julu.

Komandant američkih snaga za Evropu Ben Hodžis još u decembru je rekao da predsednik Vladimir Putin grupiše snage, uključujući balističke rakete kratkog dometa, vazdušnu i odbranu s brodova, kao i elektronsko naoružanje u ruskoj enklavi Kalinjingrad. Sada nekoliko stotina kilometara dalje SAD grade raketni štit.

U međuvremenu, aktiviran je američki štit u Rumuniji, u nekadašnjoj sovjetskoj bazi u Deveselu, 180 kilometara jugozapadno od Bukurešta. Ovaj sistem omogućava obaranje neprijateljskih projektila pre nego što uđu u atmosferu. Konstrukcija ovog sistema trajala je tri godine i koštala je 800 miliona dolara. Štit u Poljskoj u Recikovu trebalo bi da bude završen 2018. godine.

BLISKI SUSRET U MOLDAVIJI

OKO 500 ruskih vojnika i 100 vojnih vozila učestvuje u višenedeljnim vojnim vežbama u Pridnjestrovlju, autonomnoj oblasti s većinski ruskim stanovništvom koja želi da se otcepi od Moldavije. Pridnjestrovlje je 1990. godine proglasilo nezavisnost od Moldavije, međutim, nijedna država ih nije priznala, posle čega je izbio dvogodišnji rat u kojem je poginulo 1.500 ljudi. U Moldaviju je početom maja došlo i oko 200 američkih vojnika, koji zajedno s moldavskim snagama učestvuju u dvonedeljnim vojnim vežbama.