IZBEGAVANjE pojavljivanja u izdanju „kao od majke rođen“ nepisano je pravilo na javnim kupalištima. Ovog leta, međutim, na ekskluzivnim plažama francuske rivijere nepoželjan je – višak odeće!

Pre nego što se, naime, u Kanu, Nici, Korzici pripadnice lepšeg pola odluče da se među kupačima pojave u kostimu koji pokriva sve osim lica, šaka i stopala, ili jednostavnije rečeno, u burkiniju, treba da pripreme 38 evra. Tolika je, naime, kazna pojedinih primorskih gradova u Francuskoj za dame koje „smernost“ pretpostavljaju neprijatnostima boravka u mokroj odeći.

Dugo tinjajući sukob između evropske sekularne većine i muslimanske, uglavnom migrantske, manjine, tako je eskalirao u otvoreni „rat“. Zaratili su burkini i bikini.

Burkini je zabranjen na francuskim plažama, na Korzici su zbog njega izbile demonstracije, a šlag na torti nezadovoljstva je izjava francuskog premijera Manuela Valsa da ovakva odeća „nije u skladu sa vrednostima Francuske i republike“. Priča o burkiniju, međutim, ne zaustavlja se na osunčanim plažama Francuske.

U jeku migrantske krize i sve učestalijeg islamističkog terorizma, burkini je postao više od kupaćeg kostima koji je, svojevremeno, bio samo deo „folklora“ letovališta u pretežno muslimanskim zemljama. I koji je, uzgred rečeno, na nekim tamošnjim bazenima bio zabranjivan iz higijenskih razloga, bez velike buke.

Vremena su se, međutim, promenila i burkini, koji je osvanuo ne samo na evropskim plažama, već i u lancima robnih kuća na Starom kontinentu, postaje simbol rastućih tenzija. Pre sedam godina, tako, jednoj ženi u Francuskoj bilo je zabranjeno da uđe u bazen u burkiniju, jer nije dozvoljeno kupanje u odeći „za ulicu“. Ove godine, nošenje burkinija se kažnjava i na plaži. Nošenje takvog kupaćeg kostima povezuje se sa islamskim ekstremizmom. Zabranjeno je i na bazenima u Nemačkoj.

S druge strane Lamanša, u Britaniji, buru je izazvao jedan TV program u kome je pokrenuta tema „burkini protiv bikinija“. Na društvenim mrežama su pljuštale kritike, koje su uključivale i pitanje zbog čega se burkini prodaje u šoping centrima na ostrvu, uključujući i rafove jedne od tamošnjih najpopularnijih robnih kuća, „Marks end Spenser“.

Ovaj kupaći kostim za „smerne“ žene nije, međutim, nastao ni na Bliskom istoku, niti u nekoj većinski muslimanskoj zemlji, već u Australiji. Aheda Zaneti, kreatorka burkinija, potiče iz etnički raznolikog predgrađa Sidneja.

Poreklom Libijka koja se kao beba doselila u Australiju, ona veli da joj je motiv za burkini dala želja za uključivanjem muslimanki u australijski način života. Ona za američki dnevnik „Vašington post“ kaže da je direktno bila inspirisana odbojkaškom igrom njene sestričine koja je bila prinuđena da nosi dres preko tradicionalne odeće za muslimanke.

– Delovala je kao paradajz! – kaže Zanetijeva.

Iz njene potrage za odećom koja je i „smerna“ i prikladna za sport nastao je, kaže, burkini. Biznis je pokrenula 2004. godine. Iako je odeća za plažu koja pokriva skoro celo telo proizvođena i ranije, ona nije bila široko rasprostranjena.

Australijska kreatorka je napravila globalni „bum“. Ali, već 2005. godine na sidnejkoj plaži Kranula burkini je doživeo žestok napad. Nemiri koje je izazvao smatrali su se do tada najgorim u Australiji.

Da je kreatorka burkinija, ipak, uspela u nameri da muslimankama omogući lakše bavljenje sportom dokaz je proteklih nedelja stizao sa olimpijskih borilišta u Riju. Burkini koje su nosile Egipćanke nije prošao nezapaženo u odbojkaškoj utakmici protiv Nemica.

Burkini to doživljava kao versku diskriminaciju. Bikini, s druge strane, ne veruje da se ispod „smernosti“ burkinija ne krije bomba.

ŠIRI SE

AHEDA kaže da je od 2008. godine prodala 700.000 burkinija širom sveta. Kupci, tvrdi ona, nisu samo muslimanke, već i Jevrejke, Indijke, mormonke, čak i neke hrišćanke. Iz ove poslednje grupe najpoznatija je britanska novinarka Najdžela Louson, koja kaže da je burkini štiti od sunca bolje nego zaštitne kreme.