Slobodan PAŠIĆ | 31. oktobar 2016.

PRVI put u istoriji Banatskog Višnjićeva, sela podignutog pre jednog veka uz srpsko-rumunsku granicu, u opštini Žitište, 300 hektara najplodnije banatske zemlje ostaće u parlogu!

Ove oranice obrađivane su uredno i tokom oba svetska rata, hranile narod i vojsku. Sada ih traktori neće uzorati, jer država osporava pravo njihovog korišćenja nespornom vlasniku – seoskom društvenom preduzeću „Branko Gleđa“!

Tu paradoksima nije kraj. Preduzeće se na silu gura u stečaj, mada posluje besprekorno. Nikome ništa ne duguje, račun je u plusu, imovina mu je 13 puta vrednija od obaveza! Iako stečaj zvanično nije otvoren, radnicima je ponuđen socijalni program i otpremnina, i od 1. novembra naći će se na birou.

– Ljudi u najboljoj snazi, čija je plata doskora iznosila 60.000 dinara, i koji su rešeni da žive u zabitom selu, ostavljaju se bez posla! A, nema odgovora zašto – kaže Vojin Trkulja, direktor DP „Branko Gleđa“, i ističe da su oranice u parlogu jer poslovni partneri ne žele da reskiraju isporukom semena, đubriva i nafte, pošto im nije jasno od koga bi to kasnije naplatili.

Preduzeće je u predstečajnom postupku, jer se nije privatizovalo do zakonskog roka 31. decembra 2015. Mada se kupac tražio od 2003, niko nije bio zainteresovan, verovatno zato što je vrednost društvenog kapitala u „Branku Gleđi“ koji se nudio na prodaju iznosio nula dinara. Doduše, 300 hektara zemlje tada je vredelo 143 miliona dinara, danas još više. Ali, baš oranice su razlog svih nedaća i apsurda koji prate „Branka Gleđu“. I, nikako da se otkloni dilema – ko će nastaviti da obrađuje ovu zemlju!?

– Pravni status preduzeće je steklo 1990, kada je postalo naslednik istoimene seoske zemljoradničke zadruge. Teretnim putem, kupovinom parcela, a što je nesporno, zadrugari su ranije postali vlasnici te zemlje, koja je u katastru, međutim, upisana kao društvena svojina. Nesmetano smo je koristili sve do prošle godine, bezuspešno pokušavajući da obavimo transformaciju i nastavimo poslovanje u novom pravnom statusu. Tada su po sili zakona prestala da postoje društvena preduzeća, a mi se našli „ni na nebu, ni na zemlji“, u predstečajnom postupku – objašnjava Trkulja.

Zatim je u 2016. Ministarstvo privrede predložilo stečaj za „Branka Gleđi“, ali je Privredni sud iz Zrenjanina dva puta odbio ovaj zahtev. Stav suda je da ne postoji nijedan razlog za uvođenje stečaja, najmanje to može biti izostanak privatizacije do utvrđenog roka.

– Ovo je pogrešan pravni put za rešenje problema – stav je suda, koji se trenutno preispituje na višoj instanci.

Stečajni sudija i upravnik u postupku protiv „Branka Gleđe“ javno priznaju da ne znaju šta im je činiti, da na ovakav slučaj nisu naišli u dosadašnjoj praksi. Trkulja napominje da su u proteklih 12 godina razgovarali sa nadležnima iz šest vlada, ali niko nije bio spreman da „preseče“ i odredi ko će ubuduće biti korisnik 300 hektara zemlje koja se u Banatskom Višnjićevu vodi kao društvena svojina.

– I dalje postojimo kao DP u privrednom registru. Zbog privremenih mera u predstečajnom postupku, zabranjeno nam je raspolaganje finansijskim sredstvima i zemljom. Ne možemo nikome da je izdamo u zakup, ali možemo krivično da odgovaramo ako nas inspekcija prijavi što je zemlja u parlogu – kaže Trkulja, a sve što se dešava sa „Brankom Gleđom“ unelo je nemir u ovo zapušteno i siromašno selo, gde se ljudi jedino bave zemljoradnjom i žive od nje.

ODBIJENA „VIDA PUSTA“

GRUPA poljoprivrednika iz sela, u međuvremenu, osnovala je svoju zadrugu „Vida Pusta“, tvrdeći da su oni pravni sledbenici ZZ „Branko Gleđa“. Zahtevali su povraćaj imovine i pravo na korišćenje 300 hektara oranica, ali Ministrastvo finansija ih je odbilo, s obrazloženjem da nisu dokazali da su zadrugari.