KADA se u Srbiji pomene reč elita, većina misli na onu estradno-političku koja je „okupirala“ novine i televizije. Poremećen sistem vrednosti doveo je do toga da se sloj koji ima prilično jadan i neprihvatljiv sistem vrednosti smatra društvenom elitom. Estradne umetnice, starlete, učesnici rijalitija, poneki sportista, dame sa ekrana koje maskiraju stvarna zanimanja… računaju se u ugledne članove društvene zajednice.

S druge strane, ljudi koji se ističu vrhunskim znanjem i obrazovanjem, moralom i velikim delima i imaju istinski ugled gurnuti su u stranu, a njihovo delo slabo se vidi.

Kako je došlo do toga da se vrednosni sistem toliko poremeti, ima li Srbija istinsku društvenu elitu i ko je čini?

– Jadna nam majka ako nemamo elitu – odgovara Siniša Kovačević, dramski pisac.

– Samo, ta elita sedi u čitaonicama i sprema ispite, u operacionim salama operiše nečiju decu, na treninzima vredno trenira, na scenama glumi, slike srpske elite su po galerijama, elita sedi na traktorima i seje pšenicu… Srpska elita nije na „Farmi“, a nije ni u Skupštini. Ona, nažalost, nije zastupljena u javnosti.

Elitizuje se, nastavlja naš sagovornik, ono što se pojavljuje u medijima i čiji je kvalitet nesporno sumnjiv.

– Plaćamo danak činjenici da je ono što je nekada smatrano kvalitetom, ono čemu smo mi vaspitavani i čemu smo vaspitavali našu decu – sada anahrono i loše. A ono što je nekada smatrano neprihvatljivim sada je dobro i poželjno – kaže Kovačević za naš list.

Društvo koje nema istinske demokratije nema ni istinsku elitu – kaže istoričar Vasilije Krestić:

– Ovo danas je kvazidemokratija. Ne postoji stvarna demokratija i otvoreni mediji. Imamo državne analitičare i stručnjake za sva pitanja. Oni su predstavnici vladajućeg sloja. A oni koji se ne slažu sa državnom politikom marginalizovani su. Intelektualci su na marginama i istinske elite na javnoj sceni nema. Ovaj problem nije karakterističan samo za nas nego i za sve postkomunističke zemlje, samo što je kod nas najizraženiji.

Da Srbija nije završila proces konstituisanja elite, smatra i Ljubiša Despotović, politikolog sa Instituta za političke studije u Beogradu.

– Da bismo imali istinsku drušvenu elitu, ona mora da objedini tri oblika elite. Jedna je simbolička, u koju spadaju lekari, profesori, naučni radnici, intelektualci… Druga je ona koja ima društveni uticaj, i tu spadaju političari, kao i globalističke nevladine organizacije. Treći oblik je finansijska elita, a to su naši tajkuni. Sve tri ove elite moraju biti objedinjene. Dakle, profesor bi trebalo da, osim simboličkog elitizma, poseduje i društveni uticaj i novac. Kao što bi neko ko ima finansijski kapital trebalo da ima i društveni ugled – pojašnjava Despotović i kaže da je u drugim društvima, pa čak i u onima u kojima postoji segregacija, ovo pravilo ispoštovano.

On kao problem navodi to što srpska elita nema kontinuitet:

– Svaka epoha je sekla svoju elitu. Broz je 1944. godine ušao u Beograd i uništio najveći deo elite, a to je rađeno i decenijama posle. Za vreme Miloševića, taj sloj nije mogao da se formira zbog ratova, sankcija bombardovanja… A posle 5. oktobra zbog pljačkaških privatizacija.

Profesor filozofije i direktor Pete beogradske gimnazije Savić Minić kaže, za naš list, da je usled opšteg raspada, koji uključuje i raspad države, došlo i do propasti vrednosnog sistema.

– Mi profesori radimo na uspostavljanju tog sistema, učimo decu kako da raspoznaju ko je ko i šta je šta. I čini mi se da uspevamo u tome – kaže Minić i naglašava da su stvarna elita umetnici, naučnici, sportisti, političari…

A koliko je ta elita nacionalno odgovorna?

– Politička elita nije dovoljno nacionalno odgovorna. Njima je to posao, za to primaju platu, ali oni najmanje brane nacionalni interes. Ovi drugi su manje-više potisnuti. Njihov rad se vrlo malo vidi i čuje, a ako se i vidi, na to se ne obraća pažnja.

Ljubiša Despotović kaže:

– Nema nacionalne odgovornosti. Naprotiv, svedoci smo devastacije nacionalnih intersa i saučestvovanja u sprovođenju geopolitičkih planova zapadnih političkih elita.

Siniša Kovačević ocenjuje da živimo u vremenima u kojima je izražena kriza kriterijuma i otuda ta vrsta elitizacije ljudi koji to ni po čemu ne zaslužuju.

– Ovo je tabloidno vreme, valjda će i ono proći – nada se Kovačević.

BEZ KOMPROMISA

PROFESOR gimnazije Miodrag Sokić kaže da buduća elita mogu da budu đaci koji poštuju svoje želje i ne prave kompromise:

– Svojim đacima kažem da moraju da misle, da ne prave kompromise i da upišu fakultet koji žele, a ne onaj koji će im doneti posao. Treba da sami sebi budu elita, da gledaju iznad. Čim napraviš kompromis, nisi elita ni sebi samom, niti te društvo tako gleda.

A ko je elita danas u Srbiji? Profesor Sokić nabraja:

– Matija, Ršum, Tasovac, dvojica Kovačevića, Žebenjan, dr Stojković, Simjanović, Šijan, Veličković, Gorica…

*****

TRGOVČEVIĆEVA: NISU SE UGLEDALI NA KOLARCA, ĆELOVIĆA, CVIJIĆA…

AKO govorimo o eliti, moramo se najpre složiti oko sadržaja tog pojma, jer se on netačno i neuko koristi. Ako je reč o „izabranima“, oni su birani po različitim merilima koja nisu usaglašena i koja su zavisna od tumača – kaže za „Novosti“ profesorka Fakulteta političkih nauka Ljubinka Trgovčević.

Naša sagovornica naglašava da Srbija nije imala i još nema tradicionalnu elitu po poreklu, ali je imala i sada stvara druge elitne društvene grupe: posedničku, tehnokratsku, pa i harizmatsku:

– Prve dve su usko povezane sa političkom i ekonomskom moći, i njihovi interesi su usmereni na spajanje novca sa ugledom, odnosno na sticanje elitnog statusa zasnovanog na političkom ili ekonomskom položaju koji oni trenutno zauzimaju.

Pri tome je, nastavlja profesorka Trgovčević, nužno pomenuti da se često zanemaruje još jedna odlika elite koja se uopšteno svodi na njihovu dužnost da svojim primerima deluju u javnosti razvijajući kulturne, društvene i ekonomske potencijale društva kome pripadaju.

– Ako tako posmatramo, retko ko od savremenih ekonomsko-političkih moćnika će ostati upamćen po kulturnom ili materijalnom doprinosu srpskom društvu, poput prethodnika Ilije Kolarca, Luke Ćelovića, Jovana Cvijića i drugih. Ovo što danas imamo na javnoj sceni Srbije, razne VIP ličnosti, mogu pripadati onoj grupi koju bi mogli nazvati statusno-harizmatskom elitom koja svojim stilom života, oblačenjem ili prisustvom u medijima gradi predstavu o sebi. Većini manjka sadržaj jer su njihov elitni status napravili mediji. Oni, uglavnom, ničemu ne doprinose i ništa ne stvaraju, osim što popunjavaju rijaliti programe i TV pričaonice. Nisam sociolog već istoričar, te su moja zapažanja više utisci nego egzaktne činjenice, ali mogu zapaziti da je naša nedavna prošlost i sadašnjost istorija loših primera što se upravo vidi na primeru tzv. srpske elite – navodi ona.

I uočava se, dodaje profesorka, da je stvaralačka elita, u koju možemo ubrojata neke vrhunske umetnike, naučnike ili sportiste, podeljena na dve grupe: jedna je dozvolila da podlegne bulevarskim medijima i postane „javna“ ličnost, dok se druga povukla užasnuta količinom blata kojim je okružena.