Његош је рођен као Раде Томов Петровић 1. (13. новембра) 1813. у Његушима, а умро на оближњем Цетињу 19. (31. октобра) 1851. године.

У Митроплији црногорско-приморској СПЦ, од ове године је 19. мај датум празновања Његоша као светитеља.

Његош је још као млад владар средио политичке прилике у земљи, организовао судове, издејствовао повећање помоћи од Русије, установио сенат, подигао прву основну школу и основао штампарију (1834. године).

По властитој жељи Његош је септембра 1855. године, у време владавине књаза Данила Петровића, сахрањен у капели на Ловћену.

Ту капелу је управо Његош замислио као цркву Светог Петра Првог Цетињског, свог стрица и претходника на владичанском трону, као маузолеј. Управо је песник и владика Његош прогласио Петра Цетињског за свеца. Том свецу је у календару СПЦ посвећен 31. октобар.

Пре него што је 1974. године, на врху Ловćена, замењена гранитним маузолејом – споменичким комплексом, који је пројектовао хрватски вајар Иван Мештровић, капела је неколико пута претрпела велика оштећења, највише у Првом светском рату, крајем 1915. године, када је погођена пројектилима аустријске артиљерије.

Средином двадесетих година прошлог века је направљена нова капела, у коју су тада пребачене Његошеве кости.

Када је направљен маузолеј, камење којим је била озидана капела је обележено и похрањено у подножју Ловћена, са идејом да се на другом месту обнови капела.

О Његошу, који се сматра највећим и српским и црногорским песником први је писао његов савременик српски писац Љуба Ненадовић у „Писмима из Италије“. Ненадовић, који се са Његошем сретао у више наврата у Италији, и у својим Писмима о Црногорцима је опевао Црну Гору и њене становнике, то је слика одушевљена и идеализована, али занимљива, пуна анегдота и духа.

У центру Београда, између Капетан-Мишиног здања и Филозофског факултета је његов бронзани лик, дело Сретена Стојановића. Подигнут је 1994. године. У општини Бачка Топола једно место назива се Његошево.

Пре тачно пола столећа, поводом 150. годишњице Његошева рођења, у Црној Гори је уведена и данас највећа књижевна награда на бившим југословенским просторима. Награда који носи његово име се додељује једном у четири године.