Tužba EU protiv Hrvatske
| 14. jul 2017
OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“
Evropska komisija (EK) pokreće postupak protiv Hrvatske, jer nije promenila zakon o privatizaciji INA, što je trebalo da uradi kada je Hrvatska ušla u EU. Sada će odluku doneti sud EU, što bi moglo da znači da Hrvatska neće imati pravo veta za poslovne odluke.
EK je procenila da se dosadašnjim zakonom ograničava slobodno kretanje kapitala, što šteti poslovnim interesima vlasnika kompanije, u ovom slučaju mađarskog MOL, koji ima većinski paket. Brisel ocenjuje da svaka zemlja, pa i Hrvatska, ima pravo da zaštiti svoje interese kada je reč o snabdevanju energijom, ali se pritom ne sme ograničiti slobodno kretanje kapitala.
Hrvatska je, po dosadašnjem zakonu, mogla da uloži veto i kod prodaje deonica, a to se pominjalo kada su Mađari najavljivali da će svoj deo da prodaju Rusima. Isto tako, poslednje četiri godine nije izmenjen zakon koji bi se uskladio sa pravilima EU, zbog čega će Hrvatska verovatno biti kažnjena. Ovom odlukom EK najzadovoljniji su Mađari koji već godinama imaju problema sa hrvatskim vlastima oko vođenja INA. MOL je predlagao da hrvatska država otkupi njihove deonice, ali to se do sada nije dogodilo, pošto Hrvatska za tako nešto jednostavno nema novca.
Hrvatska je izgubila već jednu međunarodnu arbitražu sa Mađarima, a u toku je i druga koja bi takođe mogla da bude izgubljena. Nova hrvatska vlast početkom godine imala je velike planove da prodajom Hrvatske elektroprivrede dođu do para za vraćanje INA u hrvatske ruke, ali je kriza u „Agrokoru“ sve nepovratno odložila.
Mađari su bar za neko vreme odustali od velikog restrukturiranja kompanije koje je trebalo da uključi zatvaranje rafinerije u Sisku, čemu se Hrvatska žestoko protivila. Ako sada izgubi sudski spor, MOL će mnoge poslovne odluke moći da donosi mnogo slobodnije, pa i onu hoće li zadržati INA ili je prodati nekoj drugoj naftnoj kompaniji.
EU je, inače, izrazila spremnost da sa 101 milion evra učestvuje u finansiranju izgradnje LNG terminala na Krku. Taj terminal obezbedio bi donekle energetsku bezbednost zemlje, pre svega kada je reč o gasu. Podršku LNG terminalu dao je i američki predsednik Donald Tramp.
ZAGREB PAZARI F-16
HRVATSKI ministar odbrane Damir Krstičević je u Americi razgovarao o kupovini borbenih aviona. Hrvatska vojska zainteresovana je za F-16, ali u kombinaciji su i švedski „gripen JAS-39“, južnokorejski FA-50, i izraelski i grčki modeli F-16. Narednih dana uputiće se u pet zemalja zahtev za ponudu, ali kako sada stoje stvari Hrvatska je najbliža odluci da kupi američke avione, a procenjuje se da to neće koštati manje od milijardu dolara. Očekuje se da će prvi avion stići za tri godine.