SK.eu – 29. oktobar 2017.

PORUKAE HOJTA JIJA I HERTE MILER

Centar za strateške alternative: Sloboda se ne dobija „na parče“, a pravda SE NE primenjuje selektivno

(Brajan Hojt Ji tokom nedavnog boravka u Beogradu Foto Tanjug)

BEOGRAD su istog dana svojim posetama počastili Brajan Hojt Ji i Herta Miler. Jedan zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i jedna književnica, dobitnica Nobelove nagrade 2009. godine. Da nisu javno istupali, nemoguće bi bilo dovesti ih u vezu. Ovako, Milerova je dopunila Jija i rekla sve ono što za njega nije bilo oportuno da kaže.

Nastup američkog diplomate je bio standardan. SAD zahtevaju od Srbije da dozvoli „članstvo Kosova u UN“, što će biti regulisano novim sporazumom, i da se što pre ispregovara poglavlje 31, pa da Srbija sledi EU u spoljnopolitičkom delovanju.

U PREVODU: hitno da uvedemo sankcije Rusiji. I to su nam „uvijeno“ govorili i mnogi drugi zvaničnici SAD prethodnih godina. Priča o „obostrano prihvatljivom rešenju za Kosovo“ ili testiranje ideje o „podeli Kosova“ Vašington puno ne interesuje. Previše je investirano u konstruisanje balkanskog bezbednosnog (pot)kompleksa da bi se sada stalo. Isto kao što je previše investirano u pokretanje sukoba sa Rusijom. U Vašingtonu je, kada se govori o Kremlju, skovana skraćenica: maligni ruski uticaj. Sve „maligno“ mora biti odstranjeno, a u Srbiji pogotovo.

A zašto, objasnila nam je Herta Miler: „Srbija je sama sebi nanela zlo i njeni građani moraju da žive sa istinom da su sami sebi naneli patnju.“ Još je i dodala kako je ponekad vojna intervencija ljudska i moralna pozicija, te da ko u devet godina vodi četiri rata i ko tako pragmatično gradi groblja kao gradove, on se ne može stići rečima.

IMALA je i deo o Putinovoj autokratiji. Najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata nije spominjala, kao ni stradanja srpskog stanovništva na Balkanu epskih razmera. Za nju je sve crno-belo, bez kolora. Nema istorijskih konotacija, uzročno-posledičnih veza, šireg sagledavanja stvari i objektivnosti. Milošević je Čaušesku! I Putin je Čaušesku! Protiv takvih je sve dozvoljeno. Uključujući i bombardovanje osiromašenim uranijumom.

Očigledno, Herta Miler je ostala zarobljenik vremena o kom je najviše pisala. Ona se proslavila opisima komunističke diktature u Rumuniji. U romanima „Životinja srca“ i „Lisac je oduvek bio lovac“ je mnogo potresnih scena, autobiografskih detalja i istinitih priča, kojima prikazuje koliko je teško i opasno bilo živeti u Rumuniji svima koji su želeli slobodu i pravdu.

ONA, međutim, izbegava da se osvrne i na to koliko danas u Rumuniji slobode i pravde ima. Šta su promene donele? Zašto su ne tako davno stotine hiljada građana Bukurešta izašle na demonstracije? Zbog čega je blizu dva i po miliona ljudi pobeglo iz ove zemlje od 2008. godine? Tim stvarima se poslednjih godina bavi rumunska kinematografija. Poslednji u nizu je film Marjana Krišana“Horizont“.

Kod intelektualaca, borba za slobodu i pravdu je princip a ne političko sredstvo! Rukovodeći se principom, politički angažovani intelektualci se moraju uvek oglašavati. Naravno, ne treba porediti Čaušeskuovu strahovladu sa današnjim stanjem u Rumuniji. Ali se ne sme ni žmuriti na temeljno gušenje različitih sloboda i hroničan nedostatak pravde u neoliberalnom poretku.

SLOBODA se ne može dobijati „na parče“, a pravda primenjivati selektivno. U suprotnom, ukoliko javni angažman počinje na selektivnosti, tu nema principa, već intelektualac služi samo kao političko sredstvo. U ovom, konkretnom slučaju, frau Miler je pristala da posluži kao puko sredstvo u sprovođenju politike mister Jija. Obrazložila nam je zašto je neophodno da sledimo američka uputstva. Tako se udara istorijski pečat na američku verziju tumačenja raspada Jugoslavije i bombardovanja 1999. godine. Nema preispitivanja, pokušaja revizije zarad utvrđivanja istine, pa samim tim ni promene stanja. Sami prihvatamo da smo „genocidni“, isključivi krivci za sve što nam se desilo, jedini odgovorni za balkansku tragediju ne samo devedesetih, već i ranijih razdoblja, tokom HH veka. Zato Kosovo mora ući u UN, a Rusija biti izbačena iz Srbije. I kraj priče.