Празновање овог дана установљено је још у у 9. веку у Светој Гори поводом јављања арханђела у једној ћелији, где је прстом у камену написао песму Богородици

Песма се звала „Достојно“ па се ова ћелија и данас тако зове.

Помињу се и остала јављања арханђела Гаврила као што је јављање Мојсију кад је саопштио овом изабранику Божјем како је створен свет, а Мојсије то записао у књизи Постања.

Пророку Данилу јавио је тајне о будућим царствима и доласку Спаситеља, а потом светој Ани да ће родити преблагословену и пречисту Деву Марију. Много пута јављао се Светој Деви док је боравила у храму јерусалимском.

Првосвештенику Захарији јавио је рођење сина, светог Јована Крститеља, а Светој Деви у Назарету саопштио благовести о зачећу и рођењу Господа Исуса Христа.

Праведном Јосифу, пастирима код Витлејема, женама мироносицама, али и самом Господу, у врту Гетсиманском када га је, као човека, крепио пред његово страдање.

Аранђеловдан је и еснафска слава врећара.

У источној Србији верује се да је арханђел Михаило најоданији Богу. Празник је установљен у време римског папе Силвестра Првог и александријског патријарха Александра.

Арханђео Михаило је, према веровању седи на Месецу и гледа шта људи раде, а повремено и силази међу људе. Због овог веровања, неки славари за тај дан не кувају жито, а према предањима арханђел Михаило славару све време славе стоји на десном рамену.

Верује се да арханђел Михаило обилази болеснике. Ако ако им стане више главе – болесник ће оздравити, а стане ли болесном код ногу – дани су му одбројани, али и да вуцима затвара цељусти и оставља тајне знаке којима звери не смеју да приђу, па тако штити чобанска стада.

Слави се у новембру, јер је то девети месец после марта, у коме је створен свет.

Арханђел Михаило сматра се предводником небеске бестелесне силе