Љиљана Бегенишић | 11. март 2018.

Сарадници бившег председника државе и историчари оцењују за „Новости“ да је он тачно предвидео догађаје после његовог одласка с власти. Све што је рекао 2. октобра 2000. у обраћању јавности, о држави и нацији, остварило се

http://www.youtube.com/watch?time_continue=255&v=XmfLJGQZxlE

ВАЉДА би свакоме требало да буде јасно да они не нападају Србију због Милошевића, него нападају Милошевића због Србије. Овом чувеном реченицом завршио је Слободан Милошевић свој тестаментарни говор 2. октобра 2000. године, три дана уочи другог круга председничких избора. Ни годину дана након тог говора – на Видовдан 2001. године – Милошевић је изручен Хашком трибуналу, у коме је и умро, на данашњи дан пре 12 година.

Говорио је о судбини Србије, упозорио је на деловање опозиције, да прети распарчавање земље, економско ропство… По много чему то његово обраћање јавности било је – пророчко.

– То је био историјски говор. Његове процене биле су тачне и непоновљиве – каже Милутин Мркоњић, који ће данас, као и свих претходних година, обићи Милошевићев гроб у Пожаревцу. – Сумњам да ће било који државник убудуће у моменту када одлази са власти бити способан за једно такво пророчанство.

Никола Шаиновић, некадашњи премијер Србије, наводи да је Милошевић видео да се на Србији и њему лично разрађује модел троструке претње – политичке, војне и хашке.

– Та претња требало је да постане рецепт за дисциплиновање непослушних земаља. Видео је да од њега праве парадигму на којој ће спровести цео план у дело. Десет година су се бавили њиме у директном контакту, на највишем нивоу, тако да за њега више није било тајне. Зато је у тренутку одласка са позорнице сасуо „на дах“ истину у коју је гледао све време, са поруком „немојте да вам нисам рекао“ – каже Шаиновић.

Они који су познавали Слобу, наставља наш саговорник, знају да није био сујеверан, одбијао је сваку мистику, није нагађао.

Никола Шаиновић

– Милошевић је био технократа, гледао је директно у језгро таласа који се ваљао са запада, преко нас, на исток – наводи Шаиновић.

За Момира Булатовића, некадашњег председника Савезне владе, Милошевић је био истински социјалиста, а социјалисти не допупштају да њиховим државама командују странци и пљачкају их под видом приватизације.

– Најбоље објашњење за рат који је НАТО започео јесте отпор Југославије ширим трендовима политичких и економских реформи, а не тежак положај косовских Албанаца. О томе је говорио Слободан – наводи наш саговорник.

Булатовић истиче да је Милошевић, као и остале велике историјске личности, знао како и када мора да поступа. Знао је, каже, и да ћути, што је обавеза свакога ко води државу.

Момир Булатовић

– Само једном је „проговорио“ а када је то учинио, бранећи Србе од лажних оптужби, мучки је убијен у затвору Хашког трибунала – закључује Булатовић.

Историчари сматрају да Србија није успела да избегне ниједан од изазова које је Милошевић поменуо у свом говору, нити је на њих имала одговор.

– Са истим проблемима суочавамо се и данас – сматра историчар Љубодраг Димић. – Милошевићев говор је говор човека који је имао вишедеценијско искуство у владању, деценијско искуство у вођењу државе које се подударило са крајем Хладног рата и ратовима на простору Југославије и човека који се суочио са новим светским поретком у коме за Србију није било места. Био је то говор политичара који је упознао и разумео процес у коме се налазио, а део тог процес био је и 5. октобар.

Љубодраг Димић

Димић наводи да се суочавамо са оним што је Милошевић предвидео у вези са Косовом, Црном Гором, надолажењем сиромаштва, наметањем лојалности владајућих елита, укидањем идентитета, „наметањем историје“…

Он оцењује да је рушењем Милошевића срушена не само власт него држава и да је дошло до уситњавања простора.

– То је поглед свих оних који су у Првом светском рату, у Другом светском рату, али и крајем 20. века, сматрали да Србија не може бити већа од преткумановске Србије – каже Димић.