24.03.2018.

http://www.youtube.com/watch?time_continue=14&v=xQ0YGIdDdrA

Danas se navršava 19 godina od početka NATO bombardovanja, u kojem je, prema zvaničnim podacima, poginulo 2.500 ljudi, od čega 1031 pripadnika vojske i policije.

Ni 19 godina kasnije nije utvrđeno koliko je tačno projektila ispaljeno na našu zemlju, a ni kakve su dosadašnje posledice bombardovanja po zdravlje stanovništva.

Foto: Profimedia/ilustracija

Prema NATO izveštaju izručeno je 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, prema podacima Vojske Jugoslavije bilo ih je 50.000, a prema nekim ruskim izvorima čak 90.000. Podsetimo, vreme poluraspada uranijuma U238 je 4,5 milijardi godina.

Posledice toksičnog i radijacionog dejstva uranijuma na zdravlje stanovnika Srbije još nisu ozbiljno istražene. Iako je NATO uglavnom bombardovao ciljeve na Kosovu i Metohiji (81 kontaminirana lokacija je na KiM, jedna u Crnoj Gori, i devet u “užoj” Srbiji), neki stručnjaci tvrde da smo svi ugroženi dejstvom osiromašenog uranijuma. Kada metak sa osiromašenim uranijumom eksplodira, probija i najjači oklop, pri čemu se razvija temperatura veća od 2.000 stepeni.

Na sledećoj mapi NATO možete videti tačne lokacije udara u kojima je korišćen osiromašeni uranijum:

Foto: nato.int/printscreen

MAPU U PUNOJ VELIČINI MOŽETE VIDETI OVDE

Iako mnogi koji se bave ovom tematikom tvrde da je osiromašeni uranijum kancerogen i da izaziva razna oboljenja, od genetskih promena do karcinoma, Anketna komisija italijanskog Senata, koja je istraživala vezu između upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom i obolevanja italijanskih vojnika koji su bili u mirovnim misijama u BiH i na Kosovu i Metohiji osiromašeni uranijum je 2006. godine “oslobodila krivice”.

Tom prilikom, predsednik Anketne komisije Paolo Franko izjavio je da u analiziranim histološkim uzorcima uzetim od obolelih ili umrlih italijanskih vojnika nisu pronađeni tragovi uranijuma, ali jesu pronađene nanočestice koje bi mogle biti posledica eksplozije projektila sa osiromašenim uranijumom.

Iako je dokazano da se Srbija suočava sa tihom epidemijom malignih bolesti, niko za to zvanično u ovom trenutku ne može da okrivi NATO. Jer, jednostavno nema studija koje bi povezale porast obolelih od raka u našoj zemlji sa bombardovanjem osiromašenim uranijumom.

Društvo Srbije za borbu protiv raka upozorilo je još pre par godina da istraživanja koja su sprovedena pokazuju alartmantan rast broja obolelih od raka u Srbiji i da se može očekivati nastavak tog trenda.

 Jeziv bilans: Srbija je ubijana sa 170 atomskih bombi Hirošime

Uoči obeležavanja, dve novinarke RT-a, Jelena Milinčić iz Srbije i Anisa Nauaj iz Amerike, razgovaraju sa svedocima o užasima rata.

http://www.youtube.com/watch?time_continue=2850&v=pPTulrhRTO4

Ono što je izgledalo kao horor film postalo je stvarnost za čitavu naciju: tokom operacije snaga NATO-a, koja je trajala 78 dana, između 24. marta i 10. juna 1999, NATO je ispalio ukupno 2.300 raketa na 990 meta i 14.000 bombi na SR Jugoslaviju. Samo glavni grad Beograd bombardovan je 212 puta.

Za dva i po meseca neprekidnih vazdušnih napada poginulo je od više 2.000 civila, među njima 88 dece, a 8.000 ljudi je povređeno.

Ali ti podaci su samo statistika. Iza njih stoji ljudska tragedija. Dopisnica RT-a Jelena Milinčić, njena porodica i prijatelji su među onima koji su preživeli užase tih dana rata.

Petnaest godina nakon operacije snaga Alijanse, Jelena Milinčić i Anisa Nauaj odlaze u Srbiju da razgovaraju sa svedocima o užasima tih krvavih dana. Ne propustite ekskluzivni dokumentarni film „Zašto?“, koji je na RT-u premijerno prikazan 24. marta 2014.

„Ne razumem kako svet može da dozvoli da se NATO ne izvini za sve ovo“, insistira Amerikanka Anisa i ističe da se slika o ratu u Jugoslaviji koju su predstavili američki mediji veoma razlikovala od one u srpskim medijima.