06/04/2018 CK.ey

Најраширенији назив за дан уочи Васкрса је велика субота, страсна субота, завалита субота или дугачка субота

Православна црква верује да је Христос био тога дан у гробу Телом, а да је духом био у Аду, а у исто време на престолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице. На тај дан је Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог Васкрсења.

Ове суботе је Исус уснуо, уз обећање да ће васкрснути у трећи дан. У питању је други дан хришћанске жалости, након Великог петка када је Христ разапет на Голготи. Сутра, у недељу, хришћани славе Васкрс.

Велика субота, коју је према веровању Исус Христос провео у Хаду, подземљу се проводи у молитви и тишини. По завршеној литургији једе се хлеб и вода (сухоједење).

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра обавезно пре изласка сунца.

Најраширенији назив за дан уочи Васкрса је велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота. Сви ови називи опомињу на дуге Христове мука на распећу и упућују људе да треба да учине какво добро или милосрдно дело.

У Босанској крајини и Херцеговини најчешћи је назив црвена субота зато што се тада масте или шарају васкршња јаја, најчешће у црвено. Приповеда се да су сва јаја поцрвенела у тренутку када је Исус васкрснуо из гроба, и зато их ваља бојити у црвено.

На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.