Vuk Mijatović | 15. april 2018. 07:01

Pripremanje javnosti za napad na Siriju vršeno na poznat i dobro razrađen načinkao uoči bombardovanja SRJ. Na Srbiji isprobane metode kojima je sada udareno na Siriju – medijska hipnoza, histerija i lažikao uvertira u oružani napad

Naučnoistraživački centar u okolini Damaska sravnjen je sa zemljom u noći između petka i subote / Foto Tanjug / AP

MEHANIZAM koji se koristio za pripremu svetske javnosti za napad na Siriju dobro je poznat. Sumnje na upotrebu nedozvoljenog oružja, brzopleto insistiranje na intervenciji bez detaljne istrage, pa čak i gorljivo zalaganje nekadašnjeg premijera Velike Britanije Tonija Blera, čak i suviše upadljivo prizivaju u sećanje nesrećnu interveniciju u Iraku 2003. godine.

SAD i Velika Britanija tada su upregle glomaznu medijsku mašineriju kako bi nadomestile nedostatak jasnih dokaza da Sadam Husein poseduje oružje masovnog uništenja i obezbedili podršku za invaziju. Vrlo brzo posle njihovog ulaska u tada već razoreni Irak, postalo je jasno da je povod za napad bio – obmana. Oružja masovnog uništenja nije bilo, a kasnije se pokazalo i da su izveštaji službi o njegovom postojanju bili lažirani.

Novinar i dobar poznavalac međunarodnih prilika Ljiljana Smajlović smatra da je paralela između situacije u Siriji sa onom iz Iraka očigledna, ali i da je ovo dobra prilika da se uverimo da nema samo naša javnost kratko pamćenje:

– Američka i britanska javnost su opet pokazale spremnost da svojim vlastima dozvole da krenu u agresivne akcije bez prethodne istrage, a kamoli da ponude dokaze o tome ko je počinio kakve zločine.

Sličnosti sa „slučajem Račak“, koji je bio jedan od ključnih neposrednih povoda za NATO bombardovanje Srbije, navodi i analitičar Dragomir Anđelković. On se seća i slučaja navodnog trovanja albanske dece na Kosovu 1990. godine, koji se ovih dana takođe pominje. Tada je stotine dece albanske nacionalnosti zatražilo pomoć zbog simptoma trovanja, a kosovski Albanci optužili su Srbiju da ih je otrovala bojnim otrovom sarinom, koji je navodno podmetnut u vodu ili u hranu.

Anđelković ističe da su često „dokazane laži korišćene kao opravdanje za ulazak u rat“: