Кијев намерно изазвао сукоб

Бранко ВЛАХОВИЋ | 28. новембар 2018

У Украјини током наредних тридесет дана на снази ратно стање због инцидента у стратешком Керченском мореузу између Азовског и Црног мора

 Украјински војник  на контролном пункту у БердјанскуМОСКВА – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

Притешњен доказима, Кијев је у уторак признао да су на војним чамцима који су пратили стари украјински тегљач били и официри њихове службе безбедности. Василиј Грицак, руководилац Службе безбедности Украјине признао је да су на пловилима били украјински контраобавештајци, што је само потврда оног што су раније саопштили представници руске Федералне службе безбедности. То су пред камерама потврдили и заробљени украјински официри, признајући да су имали задатак да испровоцирају руске граничаре. Комплетну координацију провокације у Керченском мореузу обављала су два официра украјинске контраобавештајне службе.

Сада Кијев инсистира да се пусте, не само посаде чамаца и тегљача које се налазе у Керчу, већ и ухваћени контраобавештајци којима Руси намеравају да суде.

Официр Службе безбедности Украјине Андреј Грач, који је био на чамцу „Никопољ“, признао је да их је руска обалска стража упозоравала да се врате и не крше закон о преласку границе. Грач је објаснио да је, као официр, добио задатак 23. новембра да војним чамцем крене из Одесе у Маријупољ кроз Керченски мореуз. И капетан Војноморских снага Украјине Владимир Лесовој је признао да су на чамцу имали оружје и муницију. Чамац је, иначе, био наоружан митраљезом.

Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев је изјавио да је Порошенко злоупотребио морнаре у политичкој игри. Патрушев сматра да је Порошенко веровао да ће том игром побољшати себи позицију уочи председничких избора, 31. марта.

Да је Патрушев у праву показује и то да су посаде чамаца и тегљача биле састављене од младих људи који нису били ни свесни у какву их опасну авантуру шаљу надређени, у интересу „чоколадног председника“, како опозиција назива Порошенка, власника већег броја фабрика чоколаде. Најмлађи члан посаде, морнар Андреј Ејдер има само 18 година. Сада је у болници, јер је рањен у ногу.

Порошенко је за то време подсећао да је захтев Русије за хитну седницу Савета безбедности УН о ситуацији у Азовском мору под премисом да је Украјина нарушила руску границу одбијен, тврдећи да то показује да више нико не верује Русији:

– Постоје јасни докази о агресији Русије на Украјину путем Азовског мора. Шта је Путин чекао? Чекао је да поновимо оно што је Грузија урадила. Чекао је прилику да пролије крв стотине хиљада Украјинаца, али Украјина је отишла другим путем. Урадићемо све што можемо како бисмо сачували нашу земљу – поручио је Порошенко.

У Москви, међутим, процењују да је Порошенко рачунао на оштру реакцију Запада и увођење новог пакета санкција Русији. Међутим, уследила је блага реакција.

Многи руски политичари истичу да је Порошенко рачунао да ће пореметити планове и разговоре руског и америчког председника 30. новембра на самиту Г-20 у Аргентини. Председник САД Доналд Трамп је изјавио да му се „не свиђа ситуација у односима Русије и Украјине“. Изразио је наду да ће се ситуација смирити, на чему ће радити са европским партнерима.

Андреј Ејдер ангажован са свега 18 година и рањен у сукобу

Сви који су имали прилику да виде незадовољство опозиције у украјинском парламенту могли су да се увере да је увођење ратног стања у Украјини за председника Порошенка заправо Пирова победа. Он је успео да прогура указ, али је притом смањио трајање ратног стања на 30 дана, уместо првобитно предложених 60.

Пошто су многи оценили да је увођење ратног стања у функцији Порошенковог политичког маркетинга, део опозиције је тражио да поднесе оставку. Порошенко добровољно не намерава да оде, али су му шансе да буде изабран још један мандат за сада мале, јер бивша премијерка Јулија Тимошенко има двоструко бољи рејтинг.

Интересантно је да су три бивша украјинска председника Леонид Кравчук, Леонид Кучма и Виктор Јушченко, изразили сумњу у оправданост увођења ратног стања, јер се ограничавају права грађана.

Порошенко је рекао посланицима да ће ратно стање, које ће ступити на снагу у среду у девет сати по локалном времену, бити уведено само у регионима који се граниче са Русијом, Белорусијом и Придњестровљем, односно у 10 од укупно 27 региона Украјине. Обухватиће делимичну мобилизацију и јачање ваздушне одбране.

О опасној провокацији украјинског руководства председник Владимир Путин је разговарао са немачком канцеларком Ангелом Меркел. Путинов портпарол Дмитриј Песков је упозорио на негативне последице које може да има увођење ратног стања у Украјини:

– То је унутрашња ствар Украјине, али увођење ратног стања у више региона може само да повећа напетост и конфликте – објаснио је Песков, додавши да је та опасност посебно велика у југоисточним регионима Украјине.

Официр Украјинске службе безбедности Андреј Грач

СУЂЕЊЕ ЗАРОБЉЕНИМ МОРНАРИМА

У Симферопољу на Криму је 12 морнара, половина од укупног броја чланова посада чамаца и тегљача, требало да изађе пред судију. Закон предвиђа казну до шест година затвора. Први члан посаде који је изашао пред суд, Владимир Варимез, биће у притвору до 25. јануара. Истовремено, украјински министар иностраних послова Павло Климкин затражио је од Црвеног крста да организује посету заробљеним морнарима и рекао да је приказивање ратних заробљеника на телевизији злочин.

РАМПА ЗА 52 РУСА

БЕЛОРУСКИ граничари су саопштили да су украјинске власти забраниле улазак у Украјину за више од 50 Руса у последња два дана, „из непрецизираних разлога“. Украјина је 2015. године забранила све директне летове за Русију и из ње због сепаратистичког конфликта на истоку, па је Белорусија путницима постала погодна дестинација за преседање.

(И. С.)

ДЕВОЈЦИ ПОВЕРИО ТАЈНУ

Девојка украјинског морнара Андреја Артјоменка (24), који је био на чамцу „Берђанск“, где је рањен, испричала је украјинским новинарима да јој је момак казао да су га, с друговима, послали на важан задатак. Наводно је рекао да су добили команду да пуцају ако их буде зауставила руска обалска стража.

Leave a Comment