ЦИА пустила терористу из Подујева?
| 04. децембар 2018
Нове шокантне чињенице о некажњеном нападу на аутобус „Ниш експреса“ 2001, у коме је погинуло 12 Срба навoди шведски правник Кристен Карпхамар
ГЛАВНИ осумњичени за подметање експлозива под аутобус „Ниш експреса“, у коме је, недалеко од Подујева, 2001. године, погинуло 12 а рањено 43 Срба, није побегао, већ је пуштен на слободу из притвора у бази „Бондстил“ код Урошевца. Некадашњег припадника ОВК Фљорима Ејупија Американци су ослободили јер им због његових веза са ЦИА није одговарало да се тим случајем баве полиција и тужилаштво.
Злочинци су се нашли на слободи иако је судија Карпхамар 11. априла 2001. донео одлуку којом је четворици осумњичених Албанаца, предвођених Ејупијем, одређен притвор у затвору у Приштини, којим је у то време руководила администрација Унмика.
„То је био мој последњи и најтежи случај, јер сам два дана касније напустио службу на Косову. После мање од месец дана сазнао сам да су затворенике преузели Американци и да су смештени у базу ‘Бондстил’. Ејупи је одатле волшебно побегао 14, маја 2001. године“, наведено је у КарпхамAровом извештају у који су „Новости“ имале увид.
Швеђанин тврди и да су терористу неколико година раније обучавали агенти ЦИА, што уноси ново светло у правосудни крах овог случаја. Под дренажну цев испод пута који од Мердара води за Подујево, у месту Ливадице, он је, са својим саучесницима, поставио и активирао бомбу са чак 100 килограма ТНТ-а, која је разнела аутобус и одбацила га неколико десетина метара даље.
Све то одигравало се практично пред очима Кфора, који је обезбеђивао српски конвој који се на задушнице из централне Србије упутио на КиМ. Врховни суд Косова је, међутим, у другостепеном поступку утврдио да докази против Ејупија не постоје и ослободио га. Случај је затворен без пресуде, иако је у првом степену он осуђен на – 40 година.
Породице жртава овог злочина готово две деценије очекују правду, али су свесне да је за Србе на КиМ она – недостижна. Међу њима годинама тиња сумња о широј међународној завери о овом случају.
– Несхватљиво је да се овакав злочин догоди наочиглед снага које су биле задужене за безбедност. Још је теже разумети да за смрт и рањавање толиког броја људи до данас нико није одговарао – каже Гордана Ђорић из Лапљег Села, једна од преживелих путница из аутобуса. – На КиМ ништа се не догађа без знања међународне заједнице, за коју сумњамо и да је опструисала истрагу.
Према закључцима истраге, аутобус „Ниш експреса“ био је први у колони возила која су 16. фебруара 2001. оклопним транспортерима пратили британски војници Кфора.
Адвокати породица настрадалих годинама тврде да докази против Ејупија постоје, али да нема воље да се расветли злочин. Недвосмислено је утврђено да су терористи експлозив активирали у тренутку наиласка аутобуса помоћу жице коју су на оближњем брду прикључили на акумулатор. На том месту пронађени су и опушци са ДНК траговима осумњичених.
ОБЕЗБЕЂЕНА База „Бондстил“ код Урошевца / Фото О. Радошевић
УНИШТАВАЛИ ТРАГОВЕ
СУМЊЕ да су „страни прсти“ умешани у заташкавање злочина који се догодио недалеко од Подујева годинама распирују и многобројни пропусти у истрази. Кратер који је на путу настао после експолозије брже-боље је затрпан, уз образложење да је то нужно како би пут био оспособљен за саобраћај. Да је Ејупијево бесктво из „Бондстила“ изрежирано, сматра и шведски судија Карпхамар, који у свом извештају недвосмислено тврди да је из америчке базе код Урошевца немогуће побећи.