Тајно гласање у Српској академији наука и уметности обелоданило је колико се стварно цени договор, част и научни критеријуми…

Пише: Бошко Јовановић

Зграда Српске академије наука и уметности (САНУ) се налази у Кнез Михајловој улици број 35
Подигнута 1923-24. године, по плановима из 1912. године, рад Драгутина Ђорђевића и Андре Стевановића

Опште је познато да неки од наших најзначајнијих стваралаца, попут Милоша Црњанског, нису могли да уђу у Српску академију наука и уметности. Цини се да су такви пропусти, с обзиром на изборну процедуру и тајно гласање у којем не долази увек до изражаја понашање усклађено са објективним просуђивањем, неизбежни у животу и пракси овакве установе.
Међутим, када се у одређеном временском периоду број таквих грешака увећа, онда се поставља питање адекватности њеног функционисања.
Имамо, дакле, у виду чињеницу да се данас наши најбољи уметници, филмски редитељи, филмолози, песници, прозни писци, лингвисти, критичари и теоретичари књижевности, филозофи, социолози, антрополози, генетичари, не сматрају достојним да буду чланови наше најзначајније научне и културне установе, а с друге стране за њу се предлажу и у њу улазе они који, сагледано управо према критеријумима које је сама САНУ утврдила, мање од њих то заслужују.

Искушења тајног гласања

Својеврстан је парадокс и несхватљиво да поједине научне области и дисциплине годинама и деценијама нису заступљене својим представницима у одговарајућим одељењима САНУ. На Академијином сајту самокритички се говори о том проблему и указивањем на незавидно стање у Одељењу друштвених наука, чији је опстанак угрожен јер је у последњих петнаест година добило само једног новог члана, истичу се негативне последице због немарног односа према етнологији и антропологији.
Незаступљеност научника који ову област проучавају довела је до гашења Етнографског одбора, основаног у 19. веку, као и едиције Српског етнографског зборника. С обзиром на то да је реч о дугогодишњој научној традицији, уграђеној у саме темеље САНУ, о важности етнологије и антропологије за разумевање битних аспеката националне културе не би требало превише говорити, па се зато и поставља питање како ова установа може уопште да адекватно обавља своју функцију и даље постоји без заступљености представника ове научне дисциплине.
Покушај да се поправи незавидно стање у Одељењу друштвених наука била је иницијатива његових чланова да еминентни представници из области филозофије, социологије и антропологије буду кандидати овог Одељења за чланове САНУ.
С обзиром на малобројност овог одељења у процесу избора учествовало је са правом одлучивања и петоро академика Одељења историјских наука. На основу предлога и написаних реферата кандидати су прелиминарно, у првом кругу, у складу са постигнутим договором подржани на седници у априлу 2018. године, али већ следећег месеца, они из области филозофије и антропологије не добијају потребну подршку да би се о њима гласало на Скупштини САНУ.
Након другог круга тајног гласања се показало да је договор прекршен и да су уместо предложених из одељења изгласани други, далеко слабији кандидати који су предложени изван Академије и то из области менаџмента!
Тајно гласање је обелоданило колико се стварно цени договор, част, научни критеријуми, остварени резултати који рангирају кандидате и вредности за које се академици јавно залажу. Могућност увида у документацију о кандидатима који су прошли на гласању у одељењу, показује само резултат досадашњег изборног процеса који је привидно учињен транспарентним.
Међутим, јавности је остала недоступна документација свих кандидата на основу које би се могао стећи увид у читаву изборну процедуру чије би сагледавање од самог њеног почетка открило битне промене које су се догодиле након првог изборног круга када се одустало од дотадашњег подржавања кандидата одељења и гласало за друге, знатно слабије кандидате.
Тиме би се обелоданио апсурд и постао евидентан утицај на гласаче због којег су они изневерили дотадашње критеријуме и нису изабрали најбоље. Изневеравањем основног критеријума научности и адекватног односа према делима предложених кандидата, изборни процес и тајно гласање са познатим исходом претворени су фарсу.
Иако је у одлучивању требало да буду најважнији критеријуми научности догодило се сасвим супротно и тамо где би небитне разлике требало да заћуте, неважно је постало релевантно.
Као у каквој мрачној комори дошло је, готово преко ноћи, до преокретања вредности и оно што је рационално утврђено као неоспорно, престало је да важи.
Како су чланови Одељења друштвених наука писмено и усмено реаговали на овај, у историји САНУ незапамћени скандал, остаје сумња у оне који су због стања у овом одељењу добивши прилику да одлучују прекршили дотадашњи договор и гласали за друге кандидате.

Свесно кршење договора

Уколико су сматрали да приоритет треба да имају представници других дисциплина и да су најбољи кандидати они за које су се одлучили, зашто то нису саопштили својим колегама, него су прекршили договор и поништили своју претходну сагласност?
Тај неколегијални поступак имао би можда оправдања да се кандидати за које су се одлучили бољи од оних које је предложило одељење, али је реч о супротном, јер нису у питању неке нијансе између оних којима су ускраћени гласови и оних који су подржани, већ се ради о разлици у класи.
Показало се колико вреди легална и легитимна иницијатива да на основу утврђеног приоритета дисциплина и предлога да њихови најбољи представници буду кандидати одељења у односу на тајно удруживање групе академика да гласају за друге знатно слабије кандидате.
Потпуна слобода САНУ и њених чланова у одлучивању претпоставља и слободу за критички однос према њиховом раду и могућност преиспитивања донетих одлука.
Можда је за потпуније и адекватније сагледавање овог данашњег стања потребна временска дистанца, али се већ сада назире одговор на питање зашто наши најбољи ствараоци и стратешки значајне научне дисциплине нису присутни у најзначајнијој националној научној и културној установи.
Када приликом избора предност не добијају најбољи, већ се гласови дају далеко слабијим кандидатима, онда се и открива мотив да се маргинализују и потцене ствараоци значајног и обимног опуса, а прецене они који могу да тренутно послуже појединцима који лобирају и гласају за њих.
Осенчени личним интересима, резултати слободног одлучивања постају утолико спорни јер су последица. свесне одлуке да се прекрши договор, преваре колеге и организованим унисоним гласањем за слабије кандидате елиминишу кандидати одељења.
Тако су оштећени не само појединци већ и дисциплине које они представљају, а тиме је доведен у питање шири научни и друштвени интерес саме установе која би о томе требало да брине.
Овај догађај око избора у САНУ у Одељењу друштвених наука умногоме објашњава и оне дубинске проблеме наше немогућности да практично искажемо однос према значају културне традиције за очување и потврђивање сопственог идентитета.
Колико је значајна антропологија за осветљавање слојева и комплексне реалности националне културе, толико је, како видимо, битна и за разумевање данашњих културних појава на и оних у САНУ везаних за настојање да се осујети присуство и рад представника ове науке у овој установи.
Изнете чињенице о овом проблему јасно говоре да њихово обелодањивање није потребно само да би се оне сазнале већ и да би се освестиле у контексту приказаног механизма и упозоравајућих негативних последица његовог тајног деловања.