Око 15 часова Мирин зет Слободан Булатовић изнео је урну са посмртним остацима из куће Милошевића, у којој је преноћила, и лагано је потом спустио на мермерну плочу, на којој је одавно уклесано име покојнице. Потом је почело опело испред пирамиде са црвеном петокраком. „Вечнају памјат“ певали су свештеник и млади црквенослужитељ.

– Драга Миро, кроз злехуду игру живота и смрти вратила си се кући, код мужа – рекао је, у опроштајном говору, проф. др Милован Бојић, породични пријатељ. – Много је времена, откако си отишла, било потребно да би се вратила на почетак. Преко главе си претурила многе невоље, ништа вас није заобишло, ни тебе, ни Слободана, ни Марију и Марка. Настојали сте да Србија буде усправна и часна, знали сте да се част не може одузети, већ се само може изгубити. Нико није платио већу цену за слободу Србије од вас. Историјска наука је већ потврдила величину Слободана Милошевића и његове жртве, а тек ће рећи колика је била твоја и жртва твоје деце.