Д. МАТОВИЋ | 28. јун 2019.

Историчар др Милош Ивановић о Косовском боју и готово митском значају 28. јуна за српску историју. Догађаји, на данашњи дан, на Газиместану, у Сарајеву и Бриселу обележили судбину целог народа

ВИДОВДАН има готово митски и култни статус код Срба. Случајно или не, тек најважнији догађаји из историје Србије често су се збили баш 28. јуна. Од Газиместана, преко Сарајева, до Брисела, на Видовдан су нам се у прошлости догодиле ствари које су обележиле судбину целог народа.

– Битка која се одиграла 1389. године је важна, а последице и значај који је добила у епској традицији подстакао је, чини се, догађаје који ће се одиграти, пре свега, у 19. и 20. веку – објашњава историчар др Милош Ивановић, научни сарадник у Историјском институту. – Може се рећи да се атентат на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. случајно догодио на Видовдан, али и да је тај датум био инспирација да буде то што је било. Гаврило Принцип и други припадници Младе Босне нису случајно одабрали 28. јун, као што ни војни маневри у којима је учествовао Франц Фердинанд нису били случајно тога дана. Припадници Младе Босне су маневре схватили као провокацију.

Али не само почетак, већ и крај Првог светског рата озваничен је на Видовдан 1919. године Версајским споразумом. Први устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца из 1921, име Видовдански је добио по датуму доношења. И резолуција Информбироа обнародована је 28. јуна 1948, а као одговор Комунистичке партије Југославије почела су масовна хапшења и мучења на Голом отоку. Памти се и говор Слободана Милошевића на Газиместану приликом прославе 600 година Косовске битке на Косову пољу. На Видовдан 1990, Срби су престали да буду конститутиван народ Хрватске, Милошевић је 2001. изручен Хагу, а 2006. Црна Гора је примљена у Уједињене нације.

– Не можемо рећи да су ови догађаји узрочно-последнично повезани са Косовским бојем – каже Ивановић. – Косовски бој је одувек био изузетно значајан за српски народ и неки догађаји су се преклопили можда не сасвим случајно. Осим доношења Видовданског устава и прославе на Газиместану, тешко је пратити друге.

Култ Видовдана, заједно са косовским митом, развио се тек у 19. веку, у време буђења националне свести. Косовска битка је схваћена као војнички пораз, али и као морална и духовна победа, страдање за веру, за идеале. Уз светосавље и крсну славу, мит о Косову са неодвојивим Видовданом, који је по веровању био и крсна слава кнеза Лазара, представља кључне идентитетске одреднице Срба.

Лазарев избор „небеског царства“ и свесна жртва зарад виших вредности улили су неуништиву снагу у традицију поштовања видовданског завета, учинили га митским даном српског народа. Косово је израсло у централни догађај српске историје, Косовски бој је ушао у књижевност, народну поезију, у политичку свест.

– Мотив свесне жртве јавља се у причи о Косовском боју – каже Ивановић. – Кнез Лазар је свесно пострадао на бојном пољу да би заслужио царство небеско, чак се и жртва Милоша Обилића посматра као свесна. Он иде у турски табор да усмрти султана Мурата, иако зна да ће пострадати. Српски јунаци тако постају морални победници, иако на бојном пољу то нису. Кроз свесну жртву показују да су морално надмоћнији од нападача и тај витешки елемент присутан је у причи. Моралне вредности истакнуте у традиционалној причи осежавале су дух заједништва и обликовале наше национално биће. Основни симбол Видовдана јесте постављање виших моралних циљева изнад краткорочних, борба и жртва за идеале.

ОТПОР ЈАЧЕМ НЕПРИЈАТЕЉУ

– НИЈЕДНА власт није била против обележавања Видовдана као симбола борбе за слободу против страних завојевача – објашњава Ивановић. – Ни под једним режимом тај датум није изгубио на значају због своје универзалне димензије која није противна ниједном режиму. Мотив супротстављања јачем непријатељу је увек популаран.