Љиљана Бегенешић | 01. септембар 2019.

O срамној ревизији неспорних чињеница. Кривотворењем прошлости креирају садашњост

На делу је срамна ревизија историје!

УЈасеновцу више нису ни били људска бића

Тако историчари коментаришу то што ни Србија ни Русија нису позване на обележавање осамдесете годишњице почетка Другог светског рата.

– Србија је на стогодишњицу Првог светског рата била третирана онако како је третирана у процесу распада СФРЈ, као главни кривац и узрочник дезинтеграције те државе – каже за наш лист историчар Момчило Павловић.

На прослави стогодишњице победе у Првом светском рату, 11. новембра прошле године, председник Србије био је смештен у даљим редовима, док је председник привремених институција у Приштини Хашим Тачи седео тик иза председника Русије Владимира Путина. Париз је то касније правдао пропустом у протоколу.

– Када је завршена прича о Првом светском рату, на ред је дошао Други светски рат – наводи Павловић.

Процеси из Великог рата су, додаје, завршени, а они из Другог светског рата још су живи.

– Пољска објашњава да је позвала партнерске државе, али то не одражава дух антифашизма. Сада када је Трамп отказао посету, то би могао да буде билатерални сусрет Немаца и Пољака. За две године, 26. априла 2021. године, и ми бисмо могли да обележимо 80 година од напада Немачке на Србе, па да Немци тада посете Крагујевац и Краљево и тако покажу да имају исту дистанцу од фашистичког наслеђа када је реч о свим народима и државама.

Историчар Љубодраг Димић

Павловић додаје да је познато да се обележавањем значајних догађаја из прошлости креира садашњост.

– Тако је и код Пољака – русофобија, која постоји у делу њихове јавности и интелектуалне и политичке елите, преноси се и на историју. Актуелна власт у Пољској жели да јасно покаже на којој је страни. До деведесетих година прошлог века и обележавања и церемоније били су са источним партнерима. Пољска је била пуна база Варшавског пакта, а данас су те исте базе напуњене НАТО снагама, америчке ракете размештене су на простору Пољске. Црвену звезду Пољаци су заменили жутом звездом – каже Павловић.

Са Србијом, каже наш саговорник, Пољска русофобија има везе утолико што је русофобија исто што и србофобија.

– Онолико колико је Југославија, односно Србија, као наследница те велике земље, блиска са Русијом, односно Совјетским Савезом, толико Запад има одређени однос отклона према Југославији, односно Србији – сматра Павловић.

Пољска је међу првима признала сецесију бивших југословенских република, као што је признала и независност Косова.

И док Пољска са Русијом има спорове из периода Другог светског рата, са Србијом таквих спорова нема.

– Напротив, у тренутку када је Немачка напала Пољску 1. септембра 1939. године, краљевина Југославија налазила се у превирању – објашњава Павловић. – Неколико дана раније потписан је споразум Цветковић-Мачек и формирана је бановина Хрватска. Ипак, унутрашња превирања нису спречила тадашњу југословенску јавност да се солидарише са Пољском. Наклоност грађана била је на страни Пољске, као што је и, нешто раније, била на страни Чехословачке.

Историчар Момчило Павловић

И историчар Љубодраг Димић сматра да је реч о ревизији историје.

– То је срамотно, поготово од Пољака који су у Другом светском рату имали шест милиона жртава – каже Димић за „Новости“. – Овде је реч, пре свега, о мржњи према Совјетима који су били једини истински борци, а то је и додворавање Немцима који су позвани на обележавање годишњице иако су они ти који су напали Пољску. Свему овоме не треба придавати пажњу, то није историја, то није истина, све се то ради зарад заједничке Европе која на лажима не може опстати.

ПОТПУНИ РЕВИЗИОНИЗАМ

ЗВАНИЧНИ Београд изразио је жаљење што Пољска дневнополитичка дешавања ставља изнад историјских чињеница. Председник Србије истакао је да је очигледно да је у последње време на делу потпуни ревизионизам историје:

– Томе ћемо морати да се супротстављамо истином и чињеницама. Интересантно је да они који су највише страдали нису добили позив. Али, скупиће се многи са ове друге стране.

Премијерка Ана Брнабић констатовала је да је потез Пољске – тужан.