Marko Lopušina | 14. oktobar 2019.

Rođen u Denveru 1908. godine, bio je obaveštajac od nastanka OSS

U ARHIVSKIM dokumentima američke obaveštajne službe, ali i izveštajima Udbe, pored imena pukovnika Nikole Stepanovića krupnim slovima ispisano je bilo još jedno srpsko ime – Eli Popović. Ovaj potomak Ličana, rođen u Denveru 1908. godine, bio je obaveštajac još od prvih dana nastanka Američke vojne obaveštajne službe – OSS, u julu 1942. godine. Eli Popović odrastao je u porodici Nikole i Ljubice Popović, koji su pored njega imali još petoro dece.

Tragajući za poslom, Popovići su se selili po južnim državama SAD, od Kalifornije, preko Kolorada, do Nevade. Završio je nekako osnovnu i srednju školu. U krugu porodice naučio je da svira tamburicu, a u Pueblu je izučio mesarski i fotografski zanat. U vreme velike depresije tridesetih, Eli Popović je napustio porodicu i krenuo trbuhom za kruhom. Radio je po čeličanama u Klivlendu, Pitsburgu, Detroitu, Mičigenu i San Pedru. Tu ga je i zatekla vest da su Japanci bombardovali Perl Harbur. Kako piše njegov biograf Filip D. Hart,tridesetogodišnji Eli Popović prijavio se odmah kao dobrovoljac u američku mornaricu. Nažalost, u mornarici nije bilo odela za ovog kršnog Ličanina.

– POPOVIĆ je onda otišao u avijaciju, ali je bio pretežak za letenje. Konačno, primljen je u inženjerijsku diviziju. Kako je na testovima pokazao koeficijent inteligencije 174, mladi Eli Popović odmah je upućen u Oficirsku školu „Fort Belvor“ u Virdžiniji. Za samo godinu dana završio je oba razreda ove škole i sa diplomom inženjerijskog oficira upućen je kamp Klejborn u Luizijani, na mesto komandanta Inženjerijske brigade za puteve. Kada je posle nekoliko meseci službeno boravio u Vašingtonu, poručnik Eli Popović upoznao se sa Nikom Stepanovićem, vojnim obaveštajcem Pentagona – piše njegov biograf Hart.

Ovaj susret dva mlada Srbina promenio je potpuno životnu sudbinu Elija Popovića. Svom zemljaku i starijem oficiru Nikoli Stepanoviću požalio se da nije imao sreće da ode na front: „Voleo bih da ratujem!“

Pukovnik Stepanović ga je kratko posavetovao: „Upiši se u OSS!“

JULA 1943. poručnik Eli Popović upisao se na kurs za vojnog obaveštajca. Predmete na kojima je morao da pokaže znanje stranih jezika, sposobnosti snalaženja u stranim zemljama i lojalnost SAD položio je vrlo lako.

Već u avgustu 1943, sa činom kapetana, Popović je upućen u šume Merilenda na obuku i trening specijalaca. Učio je šifrovanje i dešifrovanje, rukovanje radio-stanicom, padobranstvo, izvođenje sabotaža i borbu prsa u prsa. Instruktori su bili britanski obaveštajci iz tajne službe MI5, koja je inače imala veliki uticaj na formiranje prve američke obaveštajne službe OSS.

Posle sedam nedelja obuke, kapetan Popović je prebačen u drugi kamp, u državi Virdžinija. U njemu je obučavan za upotrebu vatrenog i hladnog oružja. Ponovo je Eli Popović bio najbolji u svojoj klasi. Tada mu je saopšteno da pripada Odeljenju za Evropu i da je stavljen na listu obaveštajaca koji će biti članovi američke vojne misije u Jugoslaviji.

– PUT do Jugoslavije, međutim, vodio je kapetana Elija Popovića preko Kaira i Palestine, gde su se nalazili centri OSS za održavanje veza sa Amerikancima u štabu Draže Mihailovića, i u štabu Josipa Broza Tita. Popovićev načelnik centra bio je Lin Fariš, kog je na to mesto oktobra 1943. godine imenovao lično Vilijam Donovan, prvi čovek OSS.

Posle opsežnih priprema, kao član angloameričke misije, Eli Popović je 20. januara 1944. sleteo na Medno polje kod Drvara i uputio se u Titov štab. Zajedno za Randolfom, Čerčilom i Linom Farišem, kapetan Eli Popović bio je deo tima pod vođstvom brigadira Ficroja Meklina. U februaru Eli je već napustio Bosnu i odleteo u Bari na raport američkoj komandi. Odatle je upućen kao obaveštajac u Makedoniju, kod kapetana Mihaila Apostolskog i majora Tempa Vukmanovića. Bio je opremljen foto-aparatom i kamerom radi snimanja pokreta i borbi partizanskih jedinica u Makedoniji i aktivnosti oficira OSS na tlu Jugoslavije. Na osnovu tih zapisa kasnije je napravljen i prvi dokumentarni film o američkoj vojnoj obaveštajnoj službi OSS – tvrdi Filip D. Hart.

IZ MAKEDONIJE kapetan Eli Popović je maja 1944. upućen u Sloveniju, na Crni vrh, odakle je slao svoje radio-izveštaje komandi američkih snaga u Italiji. Ujedno je davao i koordinate za letenje i sletanje američkih aviona tipa C47 na prostorima severne Jugoslavije. Iz Slovenije, sa još dvojicom obaveštajaca, Eli Popović je prešao u Kordun. Svoj obaveštajni centar instalirao je u Glini, gde je u partizanskim jedinicama upoznao još jednog američkog Srbina, majora Stevu Stankovića iz Ruta u Nevadi.

Avgusta 1944. godine Popović odlazi u Zagreb da bi, iz obaveštajnog centra koji je formirao u Čazmi, pratio povlačenje nemačkih konvoja iz Grčke preko Jugoslavije. Kako taj posao nije mogao dobro da obavlja u Zagrebu i okolini, Popović se u septembru prebacio u Prilep, bliže grčkoj granici.

KRAJEM 1944, po naređenju komande OSS iz Kaira, međutim, vojni obaveštajac Eli Popović povučen je iz Jugoslavije u Grčku. Privremeno je smešten u jedinicu britanskih specijalaca „Crveni đavoli“, koji su upravo upali u Grčku. Popović je bio jedini Amerikanac u toj britanskoj specijalnoj akciji.

Kada su partizani i Rusi oslobodili Beograd, oktobra 1944. godine, američki obaveštajac Eli Popović je preko jugoslovenskog glavnog grada upućen na novi zadatak u Burmu. Obaveštajno i diverzantski, Popović je sa svojom jedinicom specijalaca „Gorila“ pokrivao trougao Kina – Burma – Indija. Tu se upoznao sa još jednim Srbinom, kapetanom Đorđem Musulinom, zvanim Gov, koji je takođe bio oficir OSS. U Burmi je ostao sve do kraja rata, kada se vratio svojoj porodici u Čikago.

Za ratne zasluge obaveštajac Eli Popović dobio je čin pukovnika i odlikovan je ordenom Srebrna zvezda u leto 1945. godine, zbog čega je i uvršten u žive legende OSS.

SRBI U AMERIČKOJ VOJSCI

NE ZNA se tačno koliko je Srba u SAD služilo vojsku kao mobilisani regruti ili kao profesionalci, ali sudeći po listama koje svaka američka država objavljuje, reč je o preko 160.000 naših ljudi. Svoje poštovanje srpskim vojnicima, podoficirima i oficirima izrazio je i Kongres SAD koji je, posle Drugog svetskog rata i nakon učešća u bitkama u Koreji, Vijetnamu i na drugim frontovima, odlikovao na desetine američkih Srba. Kongresne medalje časti i Purpurno srce za ratne zasluge dobili su, između ostalih, Slobodan Duletić, admiral Stevan Mandarić, Aleksandar Džek Mandušić, Mihailo Luis Cukelja, Maksim Baćović Bač, Nikola Nik Lalić, Nikola Nik Stepanović, Rudi Ostović, Mel Vojvodić, admiral Milton Aleksić, pilot Vern Pupić, Ed Radaković, komandant obeveštajne službe ratne avijacije, Mič Mičel Pejdž i Lens Šijan, kome su Amerikanci podigli spomenik.

Kapetan Nik Lalić bio je obaveštajni oficir i učesnik operacije „Halijard“ za spasavanje 500 američkih pilota u Jugoslaviji 1944. godine. U toj operaciji učestvovali su još i kapetan Jovan Džon Milodragović i pukovnik Miloš Majkl Rajačič, takođe vojni obaveštajci SAD. Bio je veoma cenjen u srpskoj koloniji u SAD kao veliki patriota. Preminuo je u Baltimoru, početkom maja 2001, u 86. godini.