Фокус/23-12-2019 .

На истим темељима су се касније развиле и остале терористичке организације милитантних муслимана, као што је Исламска држава.

Ово се, између осталог, износи у материјалу Швајцарске федералне обавештајне службе, који је управо доспео на светло дана. Наводи се да су политичка и медијска пропаганда, као оквир за планско распарчавање Југославије, у међувремену, добро истражене. Оно што ситуацију разликује од, рецимо, рата у Ираку, јесте чињеница да бројни медији и коментатори до данас настоје да одбране тадашње званичне верзије о околностима под којима се одвијао рат у бившој Југославији.

“Свакако, разлика је и у томе што су последице овог рата на Балкану по Европу биле нарочито велике и значајне”, каже доајен немачке спољне политике Вили Вимер, члан Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

“Из данашње визуре готово је тривијалан закључак да је већина западних медија у току тог рата подржавала НАТО, али је тада опште место била констатација да су „медији затајили“. Одлучујуће медијске структуре, као и њихове стратегије и везе са иностраним факторима, још нису биле општепознате”.

У материјалу на који Вимер указује, наводи се списак пропагандних примера, којима су медији стварали оквир за рат у Југославији и којима су тако дубоко утицали на јавно мњење о суштини и карактеру тог сукоба.

„Српски логор смрти Трнопоље“ (1992. године), један је од најпознатијих примера. Уз овај логор у Босни, Швајцарци наводе и „Маркале“ у Сарајеву (1991-1995) и „Геноцид у Сребреници“(1995), као „најтужнији врхунац рата у Босни“.

Шеф једне америчке пропагандне агентуре, која је активно ширила лажне информације о наводном логору смрти у Трнопољу, много година касније, у једном интервјуу, овако је то прокоментарисао: „Ми смо професионалци. Имали смо ангажман и поступили смо по договору, обавили смо посао. Нисмо плаћени да будемо морални.“