ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ-

4 аугуст 2020

СрцеКрајине ;

Почивајте у миру Божјем , драга браћо и сестре , драги суграђани и сународници , моји Крајишници .
Нека вам је вјечна слава . . .

OVAJ ZLOČIN JE PRETHODIO OLUJI: Sećanje na srpske žrtve u Glamoču 1995. godine

ОВАЈ ЗЛОЧИН ЈЕ ПРЕТХОДИО ОЛУЈИ

У месту Камен обележен је дан сећања на 108 српских бораца и цивила ексхумираних из масовне гробнице „Камен“, погинулих у нападу хрватских снага на Гламоч 1995. године.Парастос жртвама служен је у Саборном храму Свете Тројице у Гламочу, где је положено цвеће код спомен-плоче, преноси РТРС.

Исидора Граорац секретар Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила рекла је за Срну да од 108 особа, колико је ексхумирано из масовне гробнице „Камен“, пет још није идентификовано.Она је додала да представници Републичке организације и чланови породица жртава сваке године одлазе у Гламоч да обележе овај дан, као и да је овога пута оно протекло знантно скромније, због актуелне епидемиолошке ситуације.У нападу хрватских снага на подручје Гламоча у лето 1995. године убијен је велики број српских војника и цивила. Наредне године, 16. јула, из масовне гробнице „Камен“ ексхумирана су тела 108 особа.Овај злочин, за који нико још није одговарао, представљао је увод у злочине почињене у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“.“Камен“ је само једна од масовних гробница која је пронађена на подручју Гламоча.

NEMI SVEDOK UŽASA I PATNjI SRPSKOG NARODA

НЕМИ СВЕДОК УЖАСА И ПАТЊИ СРПСКОГ НАРОДА: Прочитајте шта пише на првом спомен-обележју посвећеном мученицима из Олује

DANAS će na mostu u Sremskoj Rači predsednik Srbije Aleksandar Vučić i srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik otkriti spomen ploču Srbima koji su stradali tokom „Oluje“.

Ta spomen ploča, koja je postavljena sinoć, će biti prvo obeležje mučenicima koji su se našli na udaru zločinačke akcije hrvatske vojske, čiji je jedini cilj bio etničko čišćenje prostora Krajine.“Ovaj most je nemi svedok užasa i patnji srpskog naroda. Spasavajući sebe i svoju decu od zločina i sigurne smrti, ovuda, kao žrtve etničkog čišćenja, prođoše stotine hiljada Srba Krajišnika u avgustu 1995. godine. Došavši u Srbiju našli su nadu, utočište i spas.“, piše na obeležju.

Beograd i Banjaluka zajedno će obeležiti 25 godina od genocidne operacije hrvatske vojske, tokom koje je proterano više od 250.000 Srba, a ubijeno 2.000, uz ideju da se na današnji dan u Sremskoj Rači ne govori samo o stradalima u „Oluji“, nego uopšte o stradanju srpskog naroda.

Ceremonija obeležavanja nosiće naziv „Oluja je pogrom, otadžbina neće zaboraviti“, kako bi se poslala snažna poruka da matica oseća bol svih Srba, ma gde da se oni nalaze.

Za razliku od prethodnih godina, kada je 4. avgust, dan početka „Oluje“, obeležavan uz prisustvo brojnih najviših državnih zvaničnika Srbije i Srpske, gostiju iz sveta diplomatije, javnog života i velikog broja građana, tokom ovogodišnje centralne manifestacije u Sremskoj Rači neće biti masovnog okupljanja. Ovakva odluka je doneta iz bezbednosnih razloga, zbog situacije sa epidemijom virusa korona.

U pogromu Srba proterano je više od 250.000 ljudi

U Hrvatskoj opštini Dvor, na reci Uni, danas se obeležava godišnjica progona i stradanja Srba tokom i posle vojno – policijske operacije Oluja, a predsednik te opštine Nikola Arbutina ukazuje i danas, dve i po decenije od tih događaja, da je za opstanak Srba u toj opštini i u Hrvatskoj uopšte neophodno da Hrvatska radi na dobrim odnosima sa Srbima u toj zemlji I sa Srbijom. U akciji Oluja proterano je više od 250.000 pripadnika srpskog naroda.

Arbutina je podsetio da je na teritoriji opštine Dvor po popisu 1991. živelo 1.555 stanovnika, od kojih samo 420, prema podacima UNHCR, nije napustilo svoja ognjišta.

FOTO: PRINTSCREEN

„To jasno pokazuje šta je značio rat od 1991-1995“, rekao je Arbutina za Tanjug.

Prema njegovim rečima, najveći povratak pripadnika srpske zajednice posle rata dogodio se u periodu između 1998. i 2001. godine, ali su se oni suočili sa egzistencijalnim problemima.

Nisu se, kaže, snašli, pa se jedan deo vratio u Srbiju ili otišao prema trećim zemljama, dok se onaj koji je ostao okrenuo poljoprivredi kao osnovnom zanimanju.

Posle Oluje, naime, nijedna firma više nije radila u Dvoru, gde je ranije 1.700 ljudi radilo u proizvodnjoj i u uslužnoj delatnosti.

FOTO: PRINTSCREEN

Na pitanje da li očekuje da će se poboljšati odnosi Hrvatske prema Srbima, nakon prisustva predstavnika Srba u Hrvatskoj Borisa Miloševića obelezavanju 25. godišnjice operacije „Oluja“ u Kninu, po prvi put, inače, Arbutina je rekao da nije bio uključen u taj dogovor I pregovore, te da ne može da govori o očekivanjima.

Međutim, ukazao je da je stav građana Dvora po tom pitanju podeljen, imajući u vidu ranija iskustava i činjenicu da nije bilo većeg napretka u hrvatsko-srpskim odnosima.

Na pitanje šta je potrebno opštini Dvor da Srbi ostanu da žive u njoj, kazao je da bi hrvatska vlada, ovoj siromasnoj opštini trebalo da pomogne.

Podsetio je da opština ima jedan prirodni resurs, a to su šume.

Kada bi vlada nekom administrativnom merom propisala da 30 odsto drvne mase ostane na području opštine, da firme koje rade i koje su u njoj prijavljene ovde mogu dobiti pod određneim uslovima tu masu, onda bi položaj opštine bio znatno bolji, smatra Arbutina.

Ukazao je da u opštini Dvor živi većinom starije stanovništvo, kako srpsko, tako i hrvatsko, i da bi moglo da usledi poslednje, i definitivno, iseljavanje sa ovog prostora, ako ne dođe do značajnih promena u podsticaju poljoprirede.

Prema najavi, današnjoj komemoraciji za 64 pacijenta psihijatrijske bolnice u Petrinji, koji su tokom Oluje ubijeni u Dvoru, prisustvuje predsednik SDS S Milorad Pupovac.

Pre pet godina, u Dvoru je održana proslava 20. godišnjice završetka Oluje, pod visokim pokroviteljstvom tadašnje predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović, a u „znak sećanja na dugo očekivano oslobođenje“, kako su to definisale hrvatske vlasti.

Podsećamo, stravičan zločin u Dvoru na Uni, dogodio se kada je u akciji „Oluja“ ubijeno devet hendikepiranih civila. Ni dvadeset godina kasnije nije sudski utvrđeno ko su počinioci jednog od najstrašnijih zločina tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.

Devet civila – nemoćna lica i psihijatrijski bolesnici, od kojih je osam bilo srpske, a jedna žrtva hrvatske nacionalnosti – hladnokrvno je pobijeno 8. avgusta 1995. godine u zgradi osnovne škole u Dvoru na Uni, dok je njih troje odvedeno u nepoznatom pravcu.

DODIK NIKAD JASNIJI: Neprihvatljivo da Srbin ide na proslavu Oluje

ДОДИК НИКАД ЈАСНИЈИ: Неприхватљиво да Србин иде на прославу Олује

SRPSKI član Predsedništva BiH Milorad Dodik kaže da je neprihvatljivo da predstavnik Srba prisustvuje obeležavanju hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“ i ocenjuje da bi to bilo nekorektno prema srpskim žrtvama u Hrvatskoj.

– Ako bilo koji Srbin ode tamo u ime srpske zajednice, onda on tome daje legitimitet. To je neprihvatljivo i mislim da se to neće dogoditi – rekao je Dodik novinarima u Hašanima.Dodik je, nakon što je hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio da će potpredsednik vlade iz SDS S-a Boris Milošević prisustvovati obeležavanju 25. godišnjice „Oluje“ u Kninu, rekao da nije informisan da je to definitivno.

On je rekao da je za njega nemoguće da predstavnik Srba prisustvuje obeležavanju te vojno-policijske akcije i naglasio da je protiv toga.

Ocenio je i da nije korektno od vlasti u Hrvatskoj da tako nešto traže niti je korektno od bilo kojeg Srbina da ode na takvo mesto, prenosi RTRS.

 

 

Leave a Comment