Адвокат наводи да на овом случају ради три године и да је у сарадњи са удружењем породица погинулих у тој авионској несрећи и словачким ветеранима дошао до неких информација.

– Досад на томе није могло да се ради, јер је стајала ознака државне тајне, али је словачки министар одбране укинуо ознаку тајности и сада је доста докумената објављено. Докази су стављени у специјалне сандуке за транспорт документације, који не би могли да се униште. Чак и у случају пада авиона они најчешће остају неоштећени – наводи адвокат.

На мјесту несреће нису пронађени сандуци са доказима који су везани за масовне гробнице, али су људи који су дошли да замијене одлазећи контингент помагали у утоварању у авион и тврде да су они постојали. Званична верзија по којој је авион пао грешком пилота, сматра Петронијевић, дефинитивно није тачна и то су истраживања утврдила, али незванично, јер је стајала ознака државне тајне. Највјероватније је, како каже, у питању „провокација његовог пада“, али да то остаје да се види у истрази која слиједи.

Петронијевић наводи и да поједини чланови породица погинулих у авионској несрећи доводе у везу, а неки и директно оптужују Мирослава Лајчака да је допринио томе да не дође до отварања случаја.

– Лајчак је у наредном периоду био министар спољних послова Словачке и један од њихових најутицајнијих политичара. Они сви знају да је он човјек НАТО, да је европски бирократа. Сматрају да је зарад мира и заштите злочинаца ОВК од стране НАТО, који су саизвршиоци са њима, највјероватније вршен утицај на Лајчака, а он је вршио утицај да не дође до отварања тог случаја – каже Петронијевић.

Уколико би се доказало да су они стварно копали гробнице и вршили ексхумације, да су имали доказе за које неколико људи из словачког контингента тврди да су били у авиону, онда је то, сматра он, озбиљна ствар за размишљање о прикривању доказа о злочинима ОВК.