Половина Срба слави а она друга иде у госте

19 ДЕЦ. 2020 – Сретну славу Св.Николу, свима који славе, жели ваш тим СрцеКрајине . . .

Православни верници данас славе Светог Николу. Никољдан је у календару Српске православне цркве обележен црвеним словом и због тога постоји веровање да тог дана не ваља радити никакве кућне послове, усисавати, прати веш, чистити…

Чудотворац, заштитник помораца и сиромашних, један је од највољенијих српских светаца. Сматра се да пола Срба слави Никољдан док она друга половина иде на славу, која је увек у време поста.

Свети Никола је рођен у граду Патари, у области Ликије, на подручју Мале Азије. Био је јединац богатих и знаменитих родитеља, Теофана и Ноне. Као јединца дарованог од Бога, они су га Богу и посветили.
Свети Никола је умро 19. децембра 345. године (према Јулијанском календару 6. децембра), па се тај дан обележава као помен светитељу и једна је од најчешћих српских слава. Православни верници светог Николу сматрају борцем за Христову веру, победником зла за цео свет, а његово име значи народни победитељ, јер грчка реч „ники“ значи победа, а „лаос“ значи народ, верници.

Николај се духовном животу научио код свог стрица, Николаја епископа патарског, који је основао манастир Нови Сион, у ком се Никола замонашио. По упокојењу родитеља, Никола је имање разделио сиромашнима не задржавајући ништа за себе. Прочуо се због свог милосрђа као свештеник у Патари, али је он брижљиво скривао своја милосрдна дела.

Након тога Свети Никола је изабран за архиепископа у граду Миру, у Ликији. Поучавао је народ вери и закону Божјем, обилазио болесне, откупљивао је заробљенике, који су тада били продавани као робови, и пуштао их на слободу, обилазио градове и села.
Зато је Светог Николаја Чудотворца народ још за живота прогласио светитељем.

Први записи о епископу и доброчинитељу пореклом из Мале Азије, Светом Николи, потичу из четвртог века нове ере. Од овог свештеног лица, познатог по хуманости, настале су многе легенде и приче .

Посебно је био наклоњен деци, а забележено је да је помогао трима девојчицама како би их заштитио од проституције. Легенда каже да је три вечери заредом пролазио поред њихове куће и кроз прозор убацивао врећице са новцем, не би ли им поклонио довољно новца како би преживеле без проституисања.

Постоје и веровања да на Никољдан нероткиње траба де се моле Светом Николи, а понегде је и забрањено обављање такозваних женских ручних радова.
Осим што се празнује као највеће српско крсно име, Свети Николај Чудотворац такође је еснафска слава, односно заштитник заната лађара, сплавара, рибара и воденичара. Због тога се још назива водена слава. Такође се у народу сматра да је заштитник путника и сиротиње.