Насин ровер „Персеверанс“ (Истрајни) спустио се на Марс у кратер Језеро, што су становници овог места у Републици Српској код Мркоњић града са одушевљењем испратили и поздравили.

Данас имена топонима на нама суседној планети потичу из бројних извора, али имена великих обележја потичу првенствено из карата које је 1886. направио Ђовани Скјапарели, који се држао грчке митологије, а у мањој мери и Библије.

© REUTERS / NASA

Последњих деценија велики марсовски кратери добили су имена по важним научницима и писцима научне фантастике, а мањи су названи по градовима и селима на Земљи. О називима топонима на Марсу одлучује Међународна астрономска унија.

И друге републике бивше Југославије имају своја места на Марсу. Тако је 1976. године по Бледу назван кратер пречника 7,69 километара, а три године касније Стон, град који је средином 14. века откупила Дубровачка република од цара Душана и бана Босне Стефана другог, добија кратер од 6,49 километара.

После распада СФРЈ прво место које је своје име овековечило и на карти Марса 2007. године је Језеро, место поред Мркоњић Града у Републици Српској, и то наводно зато што му име описује рељеф кратера – удубљење или депресију испуњену водом – у који се спустио Насин ровер.

Словенија и Хрватска 2009. године добијају још два кратера. Камник 10,37 километара и Липик од 48,95 километара. Годину дана касније и Милна на Брачу даје име кратеру од 27,48 километара.

На Марсу постоји и кратер од 3,62 километра у пречнику који је 2011. године добио име по црногорском месту Тиват.