Данас су 22 године од НАТО агресије на тадашњу СР Југославију, у којој је током непрекидних 78 дана ваздушних напада, према подацима који званично нису усаглашени, погинуло између 1.500 и 3.500 људи, а повређено више од 12.000 људи.

Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушне агресије Алијансе убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник Војске и полиције.

Према истом извору теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, од којих 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се и данас води као нестало.

За 11 недеља свакодневних ваздушних напада НАТО је извршио 2.300 удара на тадашњу СР Југославију и бацио 22.000 тона пројектила, међу њима и 37.000 забрањених касетних бомби и бомби пуњених обогаћеним уранијумом.

Током интервенције тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара.

Поводом годишњице НАТО агресије председник Александар Вучић поручио је јуче у Лајковцу да је обавеза Србије да опрости, али и да никада не заборави.

Зато ћемо, казао је, гајити културу сећања, нећемо се стидети жртава, већ поносити оним што је Србија чинила да сачува своју слободу, своја огњишта и земљу.

Због пандемије корона вируса прошле године није било централног обележавања почетка НАТО агресије, а данас ће у Комбак дворани бити одржан пригодни програм.

„Сећаћемо се наше погинуле деце, цивила, војника, али и полицајаца који су били криви само зато што су чували земљу и бранили њене границе”, поручио је председник пренсои Танјуг.

У Србији је централно обележавање овог датума почело 2015. године, а почетак НАТО агресије до тада је називан „бомбардовањем”, док су се цвеће и венци полагали у организацији локалних власти на спомен обележјима погинулих широм земље.

Србију је тог 24. марта напала коалиција 19 најмоћнијих земаља света у намери да јој отме Косово и Метохија, али тај циљ до данас није остварен.

Агресија НАТО на Србију је изведена под називом „милосрдни анђео”, а непосредна повод за то је био наводни масакр цивила у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише Споразум из Рамбујеа.

НАТО агресија је окончана 9. јуна 1999. потписивањем Кумановског споразума, који је предвиђао да ће се југословенске снаге безбедности повући са Косова, а да ће бити успостављен УНМИК, цивилна мисија Уједињених нација.

НАТО је Србију напао без одобрења СБ УН.