Земља Божија је доста широка и велика да буде довољно места за све ако останемо људи… Ако будемо нељуди, земља ће и за двоје бити тесна –

говорио је Патријарх Српски Павле који је током целог свог живота увек био са својим народом и који је још за живота проглашен свецем.
Патријарха Павла сећа се познати историчар-балканиста Јелена Гускова.
– Сећам се како смо ми, истраживачи, почетком 90-их година, када је на Балкану избила криза, прво читали посланице Патријарха Павла који је писао свом народу и обраћао се међународним организацијама. У свим овим посланицама пуним горчине и саосећања и бола због жртава био је позив на прекид борбених дејстава и почетак преговора. Патријарх Павле је примао к срцу неправедан однос Запада према српском народу који он, као што знамо, није заслужио.
Патријарх је такође доста често оптуживан да, као свештеник, поклања политици превелику пажњу. Изражавано је незадовољство због тога што је подржавао Милошевића. Имам другачије мишљење. Сматрам да се Патријарх Павле, као стварно свето лице, није баш разумевао у политику, али се обраћао свима, укључујући и државне руководиоце, који би, по њему, могли да помогну народу.
Био је духовник свог народа. Још бих окарактерисала Патријарха Павла као великог миротворца. Његови наступи су праћени, прештампавани и ручно преписивани. Његова чеда су га напрегнуто слушала и пратила. Растанак Патријарха Павла са животом је огроман губитак са којим мири само мисао да ће се он и крај небеског престола молити за свој народ .