Русија сматра неприхватљивим повезивање уставне реформе у Босни и Херцеговини са пружањем земљи статуса кандидата за чланство у Европској унији, изјавио је стални предстваник РФ у УН Виталиј Чуркин на седници СБ у понедељак.

Наравно, треба се подсетити на октобарска дешавања. Тада су САД и ЕУ покушали да уз помоћ политичког блиц-крига спроведу уставну реформу у БиХ на основу идеје о централизацији власти. Разрадивши сопствене амандмане на Устав, Вашингтон и Брисел предложили су их на разматрање лидерима седам локалних странака, дајући до знања да без одобрења овог пакета нема ни зближавања са Европском унијом. А ради веће убедљивости, локалне политичаре закључали су на бази Бутмир у близини Сарајева. Ипак, две рунде преговора нису донеле никакав резултат — водећи политичари три народа БиХ из различитих разлога одбацили су „бутмирски пакет“.
Детаљније о плановима наших западних партнера – а треба потсетити да у босанским пословима ми са њима делимо одговорност за реализацију Дејтонског споразума – разговарали смо са експертом за балканска питања Јеленом Гусковом.
– Реч је о томе да се све промене усмере на централизацију Босне и херцеговине, на уједињавање свих њених саставних делова. Пре свега на стварање државе у којој не би било поделе на етничке области, на стварање нове државне формације у којој не би било Републике Српске“ – уверена је госпођа Гускова.
Русија је наравно иступила против иницијативе западних држава. „Повезивање ове тематике са уставном реформом у БиХ, што, као што је познато, представља суштину такозване „бутмирске“ иницијативе – то је сигуран начин завођења босанског регулисања у ћорсокак. Оштре противречности, које су се испољиле у реаговањима босанских страна на „бутмирске“ идеје, сведоче о томе да предуслов за уставне промене мора бити стварање услова за вођење конструктивног дијалога у самој Босни и Херцеговини“ – изјавио је руски амбасадор у УН. По његовим речима, ревизија Дејтонског споразума могућа је искључиво на основу концензуса два саставна дела Босне и Херцеговине – Републике Српске и Муслиманско-хрватске федерације – а такође сва три државотворна народа и то „на добровољној основи, без увртања руку и наметања готових решења споља“.
О концензусу три државотворна народа и о томе шта смета њиховом дијалогу поразговарали смо са потпредседником Српске демократске странке Републике Српске Огњеном Тадићем. Он има своје посебно виђење проблема.
„Разлози због којих не функционише БиХ немају везе са њеним уставним уређењем, него су у непосредној вези са неповерењем које постоји у овој земљи због веома лошег историјског искуства. Сасвим је свеједно да ли је она унитарна земља, потпуно централизована или сложена у крајњем облику — и даље ће ту да живе Срби, Хрвати и Муслимани, који уколико не буду веровали једни другима неће им држава функционисати“.
Узгред, на седници у понедељак свој извештај Савету безбедности поднео је и аустријски дипломата Валентин Инцко, који у овом тренутку заузима положај Високог представника за БиХ. Он је убеђен да напетост у Босни и Херцеговини остаје зато што су власти Босне неспособне да самостално решавају проблеме који стоје пред земљом. Инцко на овај начин изгледа потсећа на своју незаменљивост у босанском регулисању.
Међутим, амбасадор Русије у УН назвао је Инцкову процену ситуације једностраном, неизбалансираном и неистинитом. Осим тога, закључке извештаја о томе како Босна и Херцеговина није у стању да функционише без Високог представника, Чуркин је оценио као емотивне. „Нажалост, морамо констатовати да се сам апарат Виског представника у суштини претворио у извор дестабилизације у БиХ. Неосновано и брзоплето коришћење „бонских овлашћења“ неизбежно води ескалацији напетости у БиХ. Русија, као што је познато, већ одавно позива на одбацивање овог превазиђеног инструмента“ – подвукао је Чуркин.
А о разлозима због којих је овај међународни „инструмент“ превазиђен говори Слободан Наградић, потпредседник Партије демократског прогреса.
„Он је званично тумач цивилног дела Дејтонског споразума, а од тог тумача он је прешао пут који прелазе медији информисања. Медији — када преведете ту реч значи средство или посредник. А уместо средства медији су постали субјект. Тако је Високи представник постао од тумача аутор, субјект. Знате како почиње прва реченица сваког акта? Почиње као што су почињали царски и краљевски укази — у првом лицу множине. „Ми, Високи представник међународне заједнице доносимо одлуку ту и ту…“. И све ради добра поданика, добра грађана“.
А ми долазимо до закључка да положај Високог представника са његовим заиста царским овлашћењима брзо квари чак и искусне дипломате. Можда га онда заиста треба укинути, бар ради очувања њиховог реномеа?