14. februara 2015

Sveti Trifun je živeo u 3. veku nove ere u Maloj Aziji. Legenda kaže da je imao čudotvorni dar lečenja i da je njime uspeo da „od zlog duha“ izleči ćerku rimskog cara Gordija. Bogate carske darove Trifun je razdelio siromašnima i do kraja života živeo kao skromni čuvar gusaka. Nakon smrti cara Gordija, u vreme velikog progona, odbio je da se odrekne Hrista zbog čega je ubijen 250. godine na današnji dan.

Ovog svetitelja u Srbiji najviše slave vinogradari jer se veruje da će im on zaštititi vinovu lozu od svih insekata i bolesti. Zapisi o ovome pronalaze se još u 16. veku što govori o dugotrajnosti ove tradicije u našoj zemlji.

„Valja se“ da se na ovaj dan poreže barem jedan čokot vinove loze i zalije vinom… Da godina bude rodna, a od jeseni vino slatko. Zbog toga u mnogim vinogradarskim krajevima ljudi slave Svetog Trifuna, ponegde i zajedno, pa se na gradski ili seoski trg donosi loza koja se zaliva vinom i priređuje se zajednička gozba. Domaćin ili podrumar se svake godine menja, a trpeza bi trebalo da bude što mrsnija i što raznovrsnija.

Zbog toga ne čudi što je Sveti Trifun među našim starima bio veoma omiljen.

Iako crkva ne voli naročito ovaj običaj i do danas se ponegde održala praksa gatanja. Gleda se u nebo pa ako je vedro kaže se: „Na Trišindan vedro, biće suše“ ili obrnuto „Pašće kiša o Triši, biće rodno“.