Данашњи преглед вести започињемо неисцрпном Хашком хроником.
Хашки трибунал дао је јуче бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу рок до 25. маја да представи доказе о договору са бившим специјалним представником САД за Балкан Ричардом Холбруком који му је тобоже гарантовао имунитет од судског гоњења.
Да подсетимо да Караџић од тренутка свје прве појаве пред међународним правосуђем 31. јула прошле године инсистира на тајном договору са Холбруком који је по његовим речима склопљен на лето 1996. године о томе да га неће гонити ако он нестане из јавног живота.

По речима судија, чак ако је такав договор постојао, он нема никакву правну снагу, и у најбољем случају може да буде узет у обзир приликом изрициња пресуде. Ипак, јуче је Караџић поново изјавио пред судијама да ће представити документа која су добијена на његов захтев од америчких власти и која потврђују постојање таквог договора.
Нажалост, ако је судити по већини пресуда Хашког трибунала, Караџићу неће помоћи чак ни ако сам Холбрук изјави у суду да је договор постојао.
Хронични карактер попримају и догађаји у Косовској Митровици. Да подсетимо, у региону Брђана који се налази на демаркационој линији, већ 12. дан заредом траје протесна акција Срба против радова на обнови неколико албанских кућа, срушених пре 10 година. Шеф европске Мисије на Косову Ив де Кермабон оптужио је локалне Србе за намеру да провоцирају сукобе. Како је изјавио де Кермабон локалном радију, све избеглице са Косова имају право да се врате у своје куће, зато мотиви Срба нису разумљиви.
Ипак, локални Срби изјављују да ће акције протеста трајати док Албнаци не прекину радове у Брђану и траже од Еулекса да осигура услове за повратак хиљаде својих суграђана који су нашли привремено уточиште како на северу Косова, тако и у Србији родним кућама.
На страну демонстраната стали су посланици Народне скупштине Србије. Парламентарни комитет за послове Косова и Метохије у потпуности подржава протесте Срба против обнове албанских кућа у околини Брђана, саопштила је прес-служба парламента. Парламентарни комитет такође је подсетио међународну заједницу да је неопходно поштовати протокол потписан 2006. године о условима повратка 230 хиљада Срба који су избегли са Косова и Метохије.
Нажалост, за Еулекс свакакви протоколи које су потписали њихови претходници из УН немају никакво значење. Они нису стигли на Косово да враћају тамо прогнане Србе.
Узгред, јуче је Влада Немачке на годину дана продужила мисију немачког контигента на Косову. Гласање по том питању у немачком парламенту ће протећи наредне недеље. Вероватно ће одобрити – неко треба да заустави оне Србе, који су „спремни да провоцирају сукобе“.
А у међувремену лондонско издање Вол-стрит џорнел Јуроп саопштава позивајући се на званичне представнике Приштине, да је ММФ већином гласова гласао за примање Косова у организацију.
Београд је поверовао. Председник владе Србије Мирко Цветковић већ је признао могућност пријема Косова у ММФ, подвукавши при томе да за Београд остаје кључно питање о чланству аутономије која је прогласила независност у УН. За нас је најважнија чињеница да Косово не може да буде примљено у УН, изјавио је Цветковић. Државе које су признале Косово контролишу већи део оснивачког капитала ММФ, зато Београд „може имати проблема“, указао је Цветковић.
И не само са ММФ. Према доброј старој традицији, бивше братске републике активно подмећу Србији клипове под точкове где год могу.
Ево, Словенија изјављује да ће бранити у Међународном Суду независност Косова. У писменом мишљењу Словеније, упућеном Међународном Суду, стоји да је независност Косова проглашена у складу са међународним правом, изјавио је у среду секретар за штампу словеначког МИП Милан Балажиц. Забавно да је он при томе још изразио и наду да такав став неће имати негативан утицај на односе његове земље са Србијом.