Pre deset godina došao sam na jednu zaboravljenu okuku na brdu Mokra gora da tu snimam film. Počeo sam da gradim Mećavnik, a onda mi je pre osam godina nametnuta bitka protiv moćnog osvajača poznatog kao „Dinara nikl“.

Ova kompanija, registrovana u Engleskoj, videla je na tuđoj krivini, viziju rudarskog površinskog kopa. Nisam siguran da su stanovnici ovog kraja shvatili u potpunosti koliko je veliki taj dobijeni rat.

Na ovoj pobedi, nastao je Park prirode „Mokra Gora“. Da smo izgubili, ovim putem bi sada špartali kamioni iz kojih se cedi sumpor, a zdravlje ljudi odavde do Beograda bi bilo ugroženo. Ti ljudi su Mećavnik videli kao sumporno prihvatilište za rudare, kovače para za nekoga tamo, koga ne bi zanimalo da lično u takav ambijent nos pomoli.

U dva navrata odbranili smo Mokru goru. Da to potvrdimo, držimo je čistom. Više ne postoje bujične vode koje mogu da naprave poplave. Ovde železnica ima „Šargansku osmicu“, svetsku atrakciju. Sada nam dolaze turisti iz celog sveta, najvredniji umetnici ove naše planete, reditelji, pisci, glumci, muzičari…

Deca iz Srbije i Republike Srpske, zajedno sa talentovanim klincima iz celog sveta na „Kustendorfu“ imaju privilegiju da od njih uče o umetnosti i životu.

Ranije su ljudi, na ovoj krivini uglavnom strahovali, da im na povratku s mora tu ne pukne guma, pa da moraju da zanoće.