Milosav Papić

DOĐITE, braćo Rusi! Poziv je uz pitanje da li će koji baćuška čuti zov starine Milosava Papića (90) iz sela Koravlica u nikšićkom kraju, na samoj granici sa Republikom Srpskom koji slovenskoj braći nudi besplatno više placeva na svom imanju u ovom lepom delu Crne Gore.

– Samo neka dođu! Sa tom mojom odlukom saglasni su i žena i sin. Eno im placa na Vučjem dolu, pa neka grade šta god hoće. Ima mesta i za rakete! Ako žele daću im i imanje na Trnovačkom jezeru, katuništa podno Volujaka, sve im dajem, ne bih li svojoj duši našao mira. Jer, danas ja drhtim od tuge gledajući kuda ide Crna Gora. Imam dosta godina i kroz život su me šibali vetrovi, a ako neko misli da se Milosav šegači, grdno se vara. Nakupilo mi se mnogo žuči, toliko da bih napustio ovo vekovno ognjište.

Priznaje Milosav da je celog života voleo majčicu Rusiju. Uvek mu je bilo milo čuti poruku: „Nas i Rusa trista miliona!“ A danas?

– Došla neka luda vremena. Ču, Crna Gora protiv Rusije! Šaka jada uvodi sankcije Moskvi, koja je vekovima pomagala Crnogorcima u ratu i miru. Ovi što vode državu guraju nas u ruke NATO krvnicima. O jada golemoga! Oće li se ovo ikada zvati juče?

Milosav je živa istorija kraja, koji zna napamet više od 30.000 stihova u osmercu i desetercu, koje je strpljivo skupljao, stvarao i pamtio! Još zna pesmu koju je kao dete učio u školi na Vraćenovićima o pogibiji kralja Aleksandra 1934. godine u Marselju i žalost u kraljevini koja je trajala mesec i po dana. Ne odvaja se naš domaćin od gusala, učestvuje na festivalima, dok tankim glasom veže stihove iz bliže i daleke prošlosti. Ali, znalački govori i stihove Majakovskog, Jesenjina i Puškina!

– Ko je god udario na Rusiju prošao je kao bos po trnju. Gledao sam vojnu paradu na Crvenom trgu za Dan pobede. Svetska sila! A ove naše baterije u Podgorici jedva da su se mogle „nakašljati“. Navraćali su kod mene gosti iz Rusije i Češke, ali verujte da široke slovenske duše od ruske pravoslavne nema pod kapom nebeskom – uverava ovaj krepki starina.

GRANICE

DA bi se došlo do sela Koravlica iznad Bilećkog jezera, koje pripada nikšićkoj opštini, moraju se proći dva granična prelaza na Vraćenovićima, sa crnogorske strane, i kojih stotinu metara dalje prema Deleušama u RS. – Đavo će ga znati do kada će nas razdvajati ta međa. Bilo ih je i ranije, pa su nestajale, a i ova nije duga veka. Ima ovde dosta oštroumnih ljudi, ali i tutumraka, kao i svugde. Ne treba ići za čaktarom (zvono na ovnu predvodniku), već za fenjerom. Prolazile su svakojake vojske, jade radile. U Drugom svetskom ratu, iz 14 kuća Papića životima je platilo borbu za slobodu njih 27 – priča Milosav.