D. MILINKOVIĆ | 16. jun 2015.

REZOLUCIJA o Srebrenici, koju je za Savet bezbednosti UN pripremila Velika Britanija, predviđa osudu svakog negiranja da je u Potočarima počinjen genocid i apeluje na države da lekcije o ovakvim zločinima uđu u školske udžbenike. Uz to, pominju se i desetine hiljada silovanih tokom sukoba u BiH, uključujući i Srebrenicu!

Ovo bi bile najspornije tačke dokumenta, o kojem razgovori u SB počinju danas, a na dnevnom redu za usvajanje trebalo bi da se nađe 7. jula, uoči obeležavanja 20 godina od zločina u Srebrenici.

U nacrtu teksta o Srebrenici, sročenom na četiri stranice, a u koje su „Novosti“ imale uvid, predlagač Velika Britanija nigde ne pominje ni Srbiju ni Republiku Srpsku, ali se poziva na presude Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde, a u kojima se govori o genocidnom aktu počinjenom nad Bošnjacima. Reč „genocid“ pominje se čak 35 puta, a reč pomirenje samo na dva mesta. O srpskim žrtvama – nema ni slova. Samo se načelno izražava „saosećanje sa žrtvama svih strana u sukobima u BiH“.

U preambuli stoji i tvrdnja da su „desetine hiljada žena, devojaka, ljudi i dečaka bili žrtve seksualnog nasilja tokom sukoba u BiH, uključujući i Srebrenicu“!

U uvodu se navodi i cifra od 8.000 stradalih, oko koje postoje velika neslaganja. Takođe, države se podsećaju da one „snose primarnu odgovornost za zaštitu civila od genocida“ i pozivaju se da okončaju praksu nekažnjavanja osumnjičenih za teška zlodela i okončaju istrage i postupke odgovornih za genocid.

Kako saznajemo, juče su u srpskom državnom vrhu počele konsultacije o rezoluciji i Vlada Srbije uskoro bi trebalo da zauzme jedinstven stav o ovom pitanju.

Pavle Jevremović, naš nekadašnji ambasador u UN, kaže da je ovo očigledno još jedan pokušaj politizacije događaja u Srebrenici:

– Pitanje je i da li preporuka o osudi svakog negiranja ovog zločina, može u nekom trenutku, ako se proceni da se to desilo, da dovede do toga da SB osudi tu zemlju, pa i da joj uvede sankcije? Treba sačekati i videti da li će neke članice SB podnositi amandmane i kako će izgledati verzija teksta koja će biti usvojena.

DODIK: OD LAVROVA ĆU 18. JUNA TRAŽITI RUSKI VETO

Predsednik RS Milorad Dodik najavljuje za „Novosti“ da će se 18. juna, u Sankt Peterburgu, videti sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovom, i da će on njega tražiti da Rusija stavi veto na usvajanje ovakve rezolucije.

Dodik ocenjuje da će dokument dodatno podići tenzije u BiH:

– Očigledno je da neće biti zajedničkog stava u Bosni oko ovog dokumenta, koji ima za cilj da politizuje tragediju i nametne kvaziistine o stradanjima u Srebrenici. Ako se teži pomirenju, zašto se ne pominje i 3.500 srpskih žrtava, takođe na prostorima oko Srebrenice, koje su stradale od strane Nasera Orića i njegovih ljudi – pita se Dodik.

Za Dodika je sporna i tačka rezolucije o „osudi negiranja genocida“, koja, po njemu, ima za cilj da natera sve sadašnje i buduće srpske političare da se iznova izvinjavaju.

Za profesora međunarodnog prava Tibora Varadija takođe je „zanimljivo i sporno“ insistiranje na osudi negiranja genocida:

– Na primer, jedan broj evropskih zemalja je prihvatio da je negiranje Holokausta krivično delo, dok drugi to podvode pod slobodu izražavanja. Takođe, sadržaj udžbenika ne utvrđuje SB, nego ministarstva prosvete u svakoj državi. Sigurno je da sve strane treba da se suoče sa događajima iz prošlosti.

NACRT REZOLUCIJE KOJU JE PRIPREMILA VELIKA BRITANIJA

Savet bezbednosti:

1. Najoštrije osuđuje genocid i sva kršenja i zloupotrebe ljudskih prava i sva kršenja međunarodnog humanitarnog prava;

2. Najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici;

3. Osuđuje svako negiranje ovog genocida;

4. Izražava saosećanje sa žrtvama svih strana u sukobu u BiH, i sa njihovim porodicama, i poziva države članice da nastave da pružaju pravdu i dugoročnu podršku preživelima, uključujući i one koji su preživeli seksualno nasilje, gde je to slučaj;

5. Apeluje na države da sprečavaju genocid i da se bore protiv njega, i drugih ozbiljnih zločina prema međunarodnom pravu;

6. Apeluje na države koje još nisu ratifikovale ili pristupile Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida da razmotre da to učine;

7. Pozdravljaju napore da se sprovede istraga i krivični postupak protiv onih koji su optuženi za genocid u Srebrenici, apeluje na sve države da sarađuju sa MKTJ, Međunarodnim rezidualnim mehanizmom krivičnih sudova i Suda BiH, i traži da MKTJ što pre je moguće okonča svoj rad;

8. Ističe fundamentalni značaj pomirenja zasnovanog na dijalogu, prihvatanju postupaka iz prošlosti svih strana u sukobu i privrženosti pravdi i podršci žrtvama, kao osnove za jačanje bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta kako u BiH tako i u širem regionu;

9. Apeluje na sve države članice da razvijaju obrazovne programe koji će usaditi u buduće generacije lekcije koje su naučili iz prošlih genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti kako bi se pomoglo da se spreči njihovo ponovno dešavanje;

10. Podstiče države članice da razmotre mogućnost utvrđivanja ključnih organa za sprečavanje zverstava i odgovora na njih, koji bi se redovno sastajali;

11. Ponovo potvrđuje značaj lekcija koje treba naučiti iz propusta u sprečavanju genocida u Srebrenici… Generalna skupština rešena je da preduzme pravovremenu i efikasnu akciju u cilju sprečavanja ponovnog dešavanja ovakve tragedije i u tom cilju će koristiti sva raspoloživa sredstva;

12. Potvrđuje da povreda ili zloupotreba međunarodnih ljudskih prava ili kršenje međunarodnog humanitarnog prava, uključujući i ona koja obuhvataju seksualno i rodno zasnovano nasilje, mogu da predstavljaju ranu indikaciju za genocid;

13. Zahteva od generalnog sekretara da obezbedi veću saradnju između postojećih mehanizama za rano ukazivanje na sprečavanje genocida i ostalih ozbiljnih međunarodnih zločina.