Rukovodeći se time kako drugi obeležavaju razne godišnjice i proglašavaju ih za značajne datume u svom narodu, čak i kad im to ne priliči, poput Hrvatske 5. avgusta, mi Srbi više moramo posvetiti pažnje svojim žrtvama i stradanjima. Jer, to je nauk za budućnost.

Ove godine će vlade Srbije i Republike Srpske sa državnog nivoa obeležavati dan sećanja na Oluju i stradanje Srba u njoj. Na dan vojne parade u Hrvatskoj , na Rači, na granici dveju srpskih država, biće održan pomen, paljenje sveća, kraći duhovni program i kratki govori. I verujem da to neće ostati na „samo ovaj put”, te da će zaista ove dve preostale srpske države to negovati, jer ako ne poštujemo svoje žrtve, neće ih poštovati niko drugi – izjavio je u intervjuu „Dnevniku” predsednik Dokumentaciono informacionog centra Veritas Savo Štrbac.

On smatra da je proslava 20 godina od Oluje i postupci u Hrvatskoj, pa i u regionu, isprovociralo zajedničko obeležavanje ovog dana od strane Srbije i RS.

– Hrvati slave taj svoj, dupli, državni praznik – Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja, a ove godine imaju i „dodatni motiv” zato što je Međunarodni sud pravde rekao da Oluja ne dostiže nivo genocida, ali da jeste etničko čišćenje, u kojem su izvršena masovna ubistva i nanošenja teških fizičkih i psihički patnji jednom narodu. Malo to ironišem, jer oni slave zato što masovni zločini nisu proglašeni genocidom već etničkim čišćenjem, i zaista nemaju šta da slave. Posebno ne sa ovom ovakvom paradom kakvu su zamislili, a i još pozvali da na njoj učestvuju i vojske drugih država.

Pojedine zemlje su odmah odbile učešće na toj paradi, a neke su se umeđuvremenu predomislile, poput Mađarske?

– “Da” su rekli i Slovenci, pa onda „ne”, i Amerikanci su kazali da će nekoga poslati. Odgovor na to pitinje je kompleksan. Na odluke pojedinih država iz NATO saveza ima uticaja i ovo šta se desilo u Srebrenici. Videli su konačno da ne ide nametanje njihove istine, koja nema podršku na terenu i svih strana, već je samo kontraproduktivno.

Takođe mislim i da je neko od tih savetnika vođa NATO zemalja konačno pročitao i presude Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde. Jer tu su pročitali da su se vodili dugi sporovi o tome da li su hrvatski generali, koji su komandovali Olujom, ratni zločinci, i da su bili osuđeni jednoglasnom odlukom prvostepenog suda kao članovi udrženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bio prisilno i trajno isterivanje Srba iz Krajine.

Pa da su onda oslobođeni onom problematičnom presudom Žalbenog veća na čelu sa američkim sudijom Teodorom Meronom. A tu su i pomenutu presudu Međunarodnog suda pravde, koja je utvrdila da je Oluja etničko čišćenje. Verovatno je, dakle, neko pročitao sve te dokumente i rekao: „Hej, pa gde ćemo mi to ići, ovo je slavljenje etničkog čišćenja, skoro pa genocida“.

Kako komentarišete odluke država koje su se odazvale svetkovini u Zagrebu?

– Oni koji dolaze mogu dolaziti iz raznih razloga, ali ove godine, čini mi se, kako idu najave, neće imati gosta na paradi, a niti na obeležavanju 5. avgusta u Kninu. Setimo se da prethodnih 19 godina duplog državnog praznika, nisu dolazile nikakve strane delegacije, samo njihova vojska, policija, veterani, Tompson. Tako da je ova parada zapravo još jedan šamar Hrvatskoj koja govori u svom Domovinskom ratu, o Oluju kao o najčistijoj vojnoj akciji u njihovoj istoriji. Ipak su protekla suđenja mnogo pomutila i izmutila tu njihovu bistru Oluju.

Vaše emocije toga dana?

– Oni slave, a mi tugujemo, i tako je već dve decenije. Svaki put se pitam šta oni to slave. Da li je to za slavlje? Oni kažu da ne slave ubistva, već teritorijalno ujedinjenje teritorije Hrvatske. Da li je važnija ta teritorija od ljudi koji su tu živeli? U Oluji je njih najmanje 220.000 nestalo sa tog područja. Još kada su ove godine dodali i paradu, pa sve posle presude MSP, prva pomisao mi je bila da zaista nisu kako treba. Umesto da se povuku, da budu srećni što su pored svega toga ušli u EU i postali članica NATO, te što nemaju nikakvih posledica, oni paradiraju. Umesto da zaista zaćute za sva vremena, oni provociraju, vuku mačka za rep. I izgleda da su ove godine povukli više mačkovih repova nego ranije.

Kako će Veritas obeležiti dan proterivanja Srba iz Hrvatske?

– Mi godinama godišnjicu Oluje obeležavamo cele nedelje, od 3. do 7. avgusta s 15-ak raznih manifestacija. Išli smo po okruglim stolovima, javnim tribinama, promocijama knjiga, tu su i pomeni, daće… Jedan dan bi posvetili obilasku tzv. Puteva spasa, južnog puta kojim su izašli Ličani i Dalmatinci.

Između Petrovca i Ključa smo napravili jedan veliki spomen-krst stradalim Krajišnicima, poginulim u koloni od hrvatskih aviona. Drugi dan odlazimo na severni Put spasa, kuda su izašli Srbi od Dvora preko Banjaluke i Prijedora, kuda su izašli Kordunaši i jedan deo Ličana, i gde su hrvatski avioni granatirali kolone, gde je takođe stradalo desetine Krajišnika. I tu su Veritas i prijatelji podigli spomen obeležje, tako da ćemo ove godine sve to pomeriti za dan unazad, i ispoštovati sve manifestacije, jer smatramo da ta naša tragedija zaslužuje da se o njoj mnogo više govori i posvećuje joj se pažnja.

Šta je s preživelim i prognanim tih olujnih dana?

– To što se dogodilo, niko ne odobrava, a i pomno se prati šta se dešava u Hrvatskoj. Mi razumemo Hrvate, oni su prvi put u hiljadugodišnjoj istoriji dobili svoju državu, pa slave i proglašavaju značajnim i ono što nije za slavlje. Ono što mi komentarišemo jeste učešće nekih Srba u tom slavlju.

Imali smo prethodnih godina jednog Srbina, koji je bio lični Srbin bivšeg hrvatskog predsednika Ive Josipovića. Ovaj ga je vodio na proslave Bljeska i Oluje, a sada je Kolinda Grabar Kitarović najavila da će učestvovati neki njen Yetina, koji je u lokalnoj vlasti u Kninu, i preko njega će, po tumačenju hrvatske predsednice, učestvovati i Srbi. Pa jedan Srbin ne predstavlja sve Srbe!

Posebno što je tamo u hijerarhiji hrvatske vlasti. Ne shvatamo da neko ko je Srbin učestvuje u slavlju Oluje. To je, ustvari, još strašnije. To je tragičnije od onih aktivista, koji su vrlo često menjali boje, kao da igraju fudbal pa idu iz tima u tim, i od tvrdih nacionalista su postajali internacionalisti i antisrbi.

Vladimir Đuričić

Dnevnik (nedeljni), 02.08.2015.