Ratko Dmitrović | 30. oktobar 2015

Koga Hrvati treba da gađaju s raketama dometa 300 km, šta planira Amerika, zna li Nemačka šta hoće i šta Srbi treba da rade?

Hrvatska dobija rakete dometa 300 kilometara. Šta će im? Koga treba da gađaju? Okruženi su zemljama članicama EU, jedino Srbija to nije. Da li ovi koji im prodaju tu „blaženu robu“ imaju crvenom olovkom zaokružen neki datum u budućnosti i neki grad na mapi Srbije. Beograd, na primer. I šta to može da donese Balkanu: iznad Bihaća pa dole do Ohridskog jezera? Ukrajina je poput ošamućene štuke zgrabila mamac sa Zapada, krenula na sve što ima ruski predznak i ubrzo shvatila da ono što smo pre pet godina zvali Ukrajinom nikada više neće postojati. Da li su to ili nešto drugo želeli oni što im doturiše mamac? Jasan plan ili haotično mlataranje oružjem i ljudima?

Moskva je preko Lavrova pre dvadesetak dana saopštila Americi: Shvatite da više niste najjači i da se ubuduće bez Rusije ništa na globalu određivati neće. Vašington odbija da vidi ono što mu je pred nosom, jer mu se to pred nosom ne sviđa, ali i dalje u mašti luta nesagledivim prostranstvima Sibira, verujući da će tamo kad-tad dospeti. Putin i Kinezi pripremaju potpuno odbacivanje dolara, što može, kažu najugledniji svetski stratezi, da uzdrma Ameriku do mere potpune ošamućenosti a to, valjda je jasno, znači uvod u novu fazu koju niko neće moći u potpunosti da kontroliše. Posebno na stalno trusnim područjima, naročito na Balkanu.

Šta nam je činiti? Rakete dugog dometa moramo da nabavimo. Ravnoteža straha je najbolji preduslov za nenapadanje, za mir, a uz ovu rabotu valja Milisavu iz okoline Svrljiga obezbediti mogućnost da sve voće koje ubere i prasiće koje uzgoji proda na vreme i po odgovarajućoj ceni. Ako na drugo ne možemo, na to možemo i moramo da utičemo. Niko smo i ništa bez desetine hiljada Milisava širom Srbije.