Српска православна црква и православни верници  обележавају други дан Божића или Сабор пресвете Богородице.

У народу је овај дан познат као Божји или Средњи дан и проводи се свечано.

Сабором се назива празновање пресвете Богородице зато што се тога дана сабирају сви верни, да прославе њу, Матер Богородицу, и што се, саборно, служи у част Њену.

У Охриду је од старине био обичај да се уочи другог дана Божића вечерња служи само у Светој Богородици званој Челница. Све свештенство са народом ту је саборно прослављало Пречисту Богоматер.

“Ваистину, браћо, ево истинске слушкиње Господње! Је ли слушкиња она која је своју вољу заменила потпуно вољом господара свога, онда је Пресвета Дјева прва међу свима слушкињама Господњим. Је ли слушкиња она која с напрегнутом и свецелом пажњом гледа господара свога, онда је Пресвета Дјева опет прва међу слушкињама Господњим.

Или је слушкиња она која кротко и ћутљиво подноси све увреде и тегобе очекујући само награду од господара свога, онда је опет Пресвета Дјева прва и најпревасходнија од свих, слушкиња Господњих. Њој није стало било до тога да угоди свету, него Богу; нити јој је стало било да се оправда пред светом, него само пред Богом. Сама послушност, сама пажљивост, сама кротост.

Пресвета Дјева је с правом могла рећи ангелу Божијем: ево слушкиње Господње! Највеће савршенство и највећа част, коју може жена достићи на земљи, јесте да буде слушкиња Господња. То савршенство и ту част Ева је у Рају без труда изгубила, а то савршенство и ту част Дјева Марија је с трудом ван Раја задобила.

Молитвама Пресвете Дјеве Богородице, Господе Исусе, помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.”

Другог дана Божића обилазе се пријатељи и комшије и примају гости у кућу. Сутра, трећег дана Божића, слави се спомен на Светог архиђакона и првомученика Стефана, кога бројне породице празнују као крсну славу. Празновање траје до малог Божића, односно 14. јануара.