Javnost će, izgleda, ostati uskraćena za istinit odgovor na pitanje da li je službeni Zagreb sredinom januara zaista dostavio Kabinetu predsednika Srbije (ili je kanio da dostavi) spisak od pet uslova koje Srbija mora da ispuni da bi uopšte došlo do službenog odlaska Tomislava Nikolića u Zagreb.

Ali, kako god da bude, nešto je bilo. Neko je tih pet uslova u Zagrebu spomenuo, nekome su pali na pamet, a to u ovoj epizodi srpsko-hrvatskih odnosa izaziva mučninu. Kod Srba, razume se.

Hrvatska je, skupa sa Slovenijom, secesijom izazvala rat u Jugoslaviji: paravojnim jedinicama napala JNA, izvršila agresiju na opštine i mesta u kojima su Srbi bili većina, proterala oko pola miliona Srba, otela 35.000 njihovih stanova, uništila srpsku imovinu u vrednosti nekoliko milijardi evra… i nakon svega toga postavlja uslove pod kojima predsednik Srbije može službeno da poseti Hrvatsku.

E, sad ovde bi neupućen posmatrač mogao da zaključi kako je situacija doživela radikalnu promenu, odnosno da je Hrvatska u međuvremenu postala mesto uzorne tolerancije, mesto gde manjine, svih predznaka, uživaju, zaštićene kao endemske vrste dok je Srbija otklizala u radikalni, isključivi nacionalizam, s elementima neofašizma, uz proganjanje manjina, naročito nacionalnih, pa otuda i dolazi nekakva logika na kojoj pliva onih pet uslova. Nije tako. Situacija je obrnuta. Tačnije, Hrvatska se vratila u devedesete, prizivajući najmračnije dane tuđmanovštine, dok je Srbija po svim elementima najmirnija i najtolerantnija država na Balkanu.

Pošto znamo kako na svaku, za Hrvatsku neprijatnu, kvalifikaciju reaguju jurišnici drugosrbijanske brigade, da bi osnažili postavljenu tezu, daćemo reč poznatim Hrvatima. Oglašavali su se ovih dana: „Hrvatska se vraća u mračnu prošlost“, „Ovo je proustaška vlada, sastavljena od kriminalaca i neofašista“, „Hrvatska tone u fašizam“, „Ponovno preuzimanje pokroviteljstva Sabora nad skupom u Blajburgu, dokaz je da je nova vlada Hrvatske blagonaklona prema ustaštvu i NDH“, „Fašizacija Hrvatske ušla je u fazu koja ima i formalni okvir“, „Sramota je da u Vladi Hrvatske sede ministri koji otvoreno simpatišu ustaštvo a zgražavaju se nad antifašizmom“… Ovo su izgovorili: Zoran Milanović, Vesna Pusić, Nina Violić, Dunja Vejzović, Oliver Frljić, Urša Raukar…

Da ne bude zabune: ništa novo nije se dogodilo u Hrvatskoj. Samo je određeni broj godina zlo držano u podrumu, pod kontrolom, zarad ulaska u Evropsku uniju. Hrvatska je tamo već dve godine, Brisel kaže da je sve unutar Hrvatske njena interna stvar i otuda uslovi Nikoliću, otuda ova provala neoustaštva i fašizma u državi koja je za samo pet godina Srbe svela sa 13 na tri odsto.