– Никола Каваја је Србин из Црне Горе, из Ријечке нахије, а рођен сам 1932.године у Пећи – говорио је за себе најпознатији атентатор на Тита.

Од 1957. године до 1971. године био је, како је сам тврдио, регрутован од стране Американаца, и каже да је био спреман да положи свој живот за борбу против комунизма. Било да је акција била у Југославији, на Куби, или у СССР, он је био спреман – признао је у једном интервјуу.

– Иза сваке акције били су Американци који су нас подржавали. И у атентатима на Тита, ја сам три пута покушао атентат на Тита – казао је он.

Завршио је пилотску академију, и био активни пилот потпоручник почетком 50-их. Припадао је, како је сведочио, тајној организацији која је била сатављена од официрског кадра ЈНА. Ту је било 92 активна подофицира и официра.

А покушај атентата који се памти је свакако онај са отетим авионом. Он је успео да унесе две бомбе на лет Њујорк-Чикаго 20 јуна 1979. године, претећи да ће авион дићи у ваздух!

Од америчких власти тражио је да из затвора буде ослобођен поп Стоиљко Кајевић, његов друг. Намера му је била да њих двојица прелете океан и да се обруше на седиште СКЈ у Београду.

На аеродрому у Чикагу, Каваја је ослободио путнике и све чланове посаде, осим пилота, копилота и једног детектива. Кајевић је, међутим, одбио да буде ослобођен. Пилот га је одвезао у Ирску, која га је изручила САД, где је осуђен на 40 година робије. У затвору је одлежао 18 година, од 1979. до 1997, када је пуштен на условну слободу.

ТВ канал „Хистори“ означио га је као трећег на листи најуспешнијих терориста на целом свету.

– Мој делокруг је био прикупљање података из Источне Европе, иза „гвоздене завесе“ – казао је Каваја.

Био је и члан Легије странаца.

„Тито је био криминалац“

За човека чију је главу ловио није имао ниједну лепу реч.

– Тито није био наиван човек, он је био криминалац, затвореник. Он се није служио аутима. Он је први човек који је користио хеликоптер приликом посете Америци – казао је он.

Мистериозна смрт

Никодије Митровић из Београда, који је у Титовој Југославији био хапшен и осуђиван због сарадње са четницима Драже Михаиловића , открио је занимљиве детаље о Каваји.

– Николу Кавају, атентатора на Тита, лично сам упознао тек кад се вратио у Београд, а док је био у затвору у Америци више пута смо телефоном разговарали. Кавајин брат је имао сина који је био поручник Југословенске војске и имао је стан на Новом Београду. Када су Американци пустили из затвора Николу Кавају, покушали су да га врате у Југославију. Одвели су га у Лондон и са лисицама на рукама хтели да га уведу у Јатов авион. Пилот целе ноћи није смео да полети, јер су му у Београду рекли да га не сме примити у авион. Кавају су вратили у Америку поново у затвор и после два-три месеца поново су покушали да га врате у Југославију, одвели су га у Атину и обукли га у одећу стјуарда и тако је ушао у Београд.

Пратила су га двојица америчких полицајаца који су пореклом Срби и одвели га на адресу његовог синовца. Он је пријавио да му је дошао стриц и Никола Каваја је две-три године провео у Београду. Сви су знали ко је он али му нису дозволили да легализује свој боравак, јер му нису дали личну карту. Више пута се писало о њему а био је чак и на телевизији, али званично никад није био у Србији. Он је ишао у Сарајево и добио пасош од Радована Караџића да би могао да путује у Загреб да подиже пензију.

У америчким затворима уколико радиш, добијаш плату и он је скупио око 40.000 долара и то је била та пензија коју су му слали преко Загреба, а не преко Београда. Он је морао сваког месеца из Босне да иде у Загреб да подигне пензију. У то време у Београду је на власти био Вук Драшковић и он му је дао стан у Душановој улици.

– Николу Кавају су на крају отровали 2008. године у 76-ој години живота .

Хранио се у једном београдском ресторану. У последње време почео је да пије и сви су знали да он током вечере попије прилично. Тај пут је попио две-три чаше, то причају његови пријатељи, ођедном је почео да се жали да му није добро, да му је мука. Када су га довели, већ у стану почео је да се хлади. Био је отрован! Сигурно је келнер у његову ракију ћушнуо нешто. Његова жеља је увек била да га сахране на Ловћену, он је Црногорац из Пећи, и Вук Драшковић је средио да га мртвачка кола одвезу на Ловћен и тамо је сахрањен.

То је платио Вук Драшковић.