Српскаинфо / 11.01.2019.

Била је најбоља пливачица БиХ и учесница Олимпијаде у Лондону са 16 година, али је све спортске успјехе надмашила титулом најбољег студента на престижном универзитету у САД.

Требињка Ивана Нинковић има само 23 године, а већ живи свој амерички сан, за који се изборила упорним радом на два колосијека: спортском и академском.

Захваљујући медаљама у пливању, једна од најмлађих олимпијки добила је пуну спортску стипендију на универзитету „Аризона Стате Университy“ у Фениксу и искористила је максимално.

– С обзиром на то да је АСУ један од најбољих универзитета у САД, за школовање је потребно издвојити јако много новца, суму која је за наше услове недостижна – каже ова девојка са одлучним ставом спортисте, али и ненаметљивим осмијехом и држањем даме.

Новца није имала, али су јој бројне медаље са спортских такмичења омогућиле да студира на АСУ. Мада се то од спортиста обично не очекује, она је стиудије завршила као студент генерације и то на смјеру софтверски инжењеринг.

Чим је преузела диплому добила је посао, који је за многе Американце недосањани сан. Већ неколико мјесеци Ивана живи у Хјустону, гђе ради у нафтној компанији као инжењер на одржавању система. Ни данас се не одриче тренинга и поставила је себи још један циљ: да поново наступи на Олимпијади.

Иванин пут до оваквог успјеха, као што то бива, није био нимало лак и захтјевао је пуну преданост оном што се ради. Годинама је њен радни дан трајао од пет ујутру до касне вечери, како би постигла оно што већина студената са спортском стипендијом ни не покушава: да буде најбоља на једном од најтежих смјерова, једног од најпрестижнијих свјетских универзитета.

– И сам мој избор да студирам на студијском програму који спаја инжењерство и менаџмент био је необичан за спортисту, јер је то школовање захтјева много труда, одрицања и времена, а истовремено мораш бити и успјешан у спорту којим се бавиш – каже Ивана за Српскаинфо.

Ивана је испунила тај претешки задатак и исплатило се. Млада пливачица репрезентације БиХ, те пливачких клубова „Леотар“ из Требиња и „Олyмп“ из Бањалуке, у мају 2018. године је, уз бројне спортске медаље, освојила и ону најзначајнију – награду за студента генерације, те медаљу за врхунске резултате у школовању.

– Најбољи студент свих смјерова су били позвани на свечану вечеру, гђе су нам додијељене медаље за академски успјех. То ми је једна од најдражих медаља, иако није спортска. Нас 18 смо били почаствовани да сједимо са деканом, најбољим докторима наука, најбољим магистрима и главним спонзором, на бини гђе су се дођељивале дипломе – прича Ивана.

О њеном дипломирању извјештавала је и америчка телевизија АБЦ, с обзиром на то да је међу више од 3.000 студената који су у мају дипломирали инжењерство у САД, она била једини спортиста. Високе оцјене, рад на бројним научним пројектима, али и упорност каквом се диче само најупешнији спортисти, гарантовали су јој и понуду за посао у струци која је стигла врло брзо након дипломе.

Данас, када ради добро плаћен посао у врхунским условима, присјећа се како се изборила за такав статус.

На школовање у САД отишла захваљујући спортској стипендији, што је значило да је морала бити одлична у пливању и у студијама.

– Услов да добијете пуну спортску стипендију је да се покажете као спортиста са потенцијалом, а по доласку на универзитет да пливате за универзитетски тим. На АСУ поред тога што мораш редовно да тренираш и да постижеш задовољавајуће спортске резултате, такође, мораш и академски да будеш успјешан да би задржао стипендију. Имала сам врхунске услове и тренерски тим на чијем челу је Боб Боумен, најбољи тренер у САД, познат и као тренер Мајкла Фелпса – каже Ивана.

Њен дан на АСУ је почињао устајањем у пет, јутарњим тренингом, затим су слиједиле обавезе на колеџу, те још два тренинга, а радни дан бих завршавала око 21 час.

– Напорно је то, али такав је живот спортисте. Сваки спортиста тежи да у свом спорту постигне што боље резултате, а мој циљ, поред тога, био да своје спортске успехе искористим за даље школовање. Када је дошло вријеме за факултет, имала сам понуду са више колеџа у САД, а најбоље услове за спортско и академско напредовање сам добила од АСУ, али су они поставили и високе захтјеве – каже Ивана.

Након што је завршила студије, пливање јој више није обавеза, али Ивана је још далеко од краја спортске каријере. И даље тренира и планира наступе на такмичењима. Док живи свој заслужени амерички сан, не напушта је ни онај спортски: да поново наступи на Олимпијади.

– Много ми недостају пливачка такмичења, зато сам наставила тренирати и надам се да ћу идуће године наступити на неким такмичењима, а Олимпијске игре су сан сваког спортисте. Ако будем имала довољно времена и средстава, било би лијепо да своју каријеру крунишем још једним одласком на Олимпијаду. Ја сам упорна особа и кад себи поставим циљ, ја га и остварим, али како мој тата каже, полако степеницу по степеницу – закључује Ивана, којој је узор још од младих дана у спорту, али и у животу тенисер Новак Ђоковић.

Велика подршка породице

Пливањем је почела да се бави са свега пет година и то због тога што јој је оно препоручено из здравствених разлога. Таленат, али и преданост, уз несебично залагање и подршку њене породице која живи у Требињу, су од те девојчице направили девојку која је наступила на Олимпијади. Од свих успјеха она се, ипак, с највећом радошћу сјећа бронзане медаље на Јуниорском балканском првенству у Бањалуци 2011. године.

– То је уједно била и прва медаља за БиХ у женској конкуренцији, а након тога сам почела остваривати прве значајније резултате – присјећа се Ивана.

Сродна душа из далеке Аустралије

Ивана је активна и на друштвеним мрежама, гђе пратиоци могу виђети њене бројне фотографије са колеџа и путовања по Америци, а међу којима је много и оних са дечком Заком из Аустралије, такође пливачем на студијама у САД. Како истиче, он је њена сродна душа, али планове за брак је, додаје, још рано