12. фебруар 2019.

Музичар Ненад Радуловић, познатији као Неша Лептир, преминуо на данашњи дан пре 29 година

ДАНАС се навршило 29 година откако нас је заувек напустио певач, композитор, песник, имитатор, сатиричар, забављач и урбана легенда Београда, Ненад Радуловић Неша, вођа и фронтмен поп рок бенда „Последња игра лептира“ и члан „Индексовог радио позоришта“.

Изузетно духовит и пун енергије, Неша је рођен 13. септембра 1959. у Београду, а од првог разреда основне школе ишао је на часове хармонике код професора Славка Мандића. Захваљујући хармоници, научио је да свира 11 различитих инструмената (хармоника, усна хармоника, блок флаута, гитара, клавијатуре…). Са друговима из комшилука 1979. основао је „Последњу игру лептира“. Пре него што су снимили прву плочу, имали су 200 живих наступа и пунили Дом синдиката 15 пута заредом, без рекламе. Захваљујући хитовима „Срце од меда“ и „Дечко, ‘ајде олади“ постали су познати и омиљени од Вардара до Триглава. Оскар популарности добили су 1985. као поп група године. Слушали су их људи од седам до 77 година.

– Људи не долазе на наше концерте само због музике, већ и због зезања између нумера – рекао је Неша Лептир 1986. за „РТВ ревију“. – Дакле, ми одсвирамо плочу, али онда следи део програма који смо исто тако пажљиво припремали. Неки дан је била права лудница на „Ташмајдану“, када смо изашли са гас-маскама и почели да бацамо млади лук и салату. Све је било у фазону Чернобиља. Или штосови са Валдхајмом. Крене валцер, а ја певам: Курт, Курт – Курт, Курт, зиг-хајл, зиг-хајл, а народ ужива. Ми изводимо целе рецитале, скечеве, пантомиме.

Још у средњој школи Неша је измислио лик Баба Вишње, бесмртне старице која се протезала кроз историјске ликове и причала нам шта је заиста била истина у одређеним периодима када су се дешавале велике ствари за човечанство.

– То је био хумор који није имао границе – сећа се Нешин три године млађи рођени брат Жељко Радуловић. – Тај блок је увек трајао око пола сата јер је публика плакала од смеха, па га је Неша продужавао видевши позитивне реакције.

– Неша је био један велики талас – тврди Драгољуб Љубичић Мићко, некадашњи члан „Индексовог радио позоришта“. – Али не талас који руши, него онај који вас подигне и неко време носи са собом, само много брже, снажније и у неочекиванијем правцу него што бисте се сами кретали. Заиста је имао огромну енергију. На моменте сам имао утисак да и сам себе некако превише и пребрзо троши, дајући се тако безрезервно.

ПИЛ је снимила пет студијских албума са безвременим хитовима „Хавајска“, „Курс за шмекере“, „Сличуге“, „Наташа“, „Груди моје балканске“, „Врати се“, „Јелени умиру сами“, „Срце од меда“, „Чоколада“.., а Неша је 1989. објавио свој једини соло албум „Нико нема што Питон имаде“, пародију на турбо-фолк музику.

– Једном приликом је одржао двоипосатни концерт са температуром од 39 степени – вели нам Жељко. – А у просеку је спавао два сата дневно. Тако се дајући, изгорео је прерано. Више извучен фитиљ брже сагори.

Неши Лептиру су касно открили семином у левом тестису, који је метастазирао на плућа, па на мозак. Преминуо је на данашњи дан 1990, у 30. години. Брат Жељко га је двадесетак минута пре него што ће умрети питао како је, а Неша је одговорио:

– Па, не могу баш да играм фудбал.

Његов последњи тонски запис била је нумера „Модра бајка“, коју је спремао за свој шести албум, а објављена је постхумно. Последња песма коју је Неша написао у болници, на лекарском рецепту, неколико дана пред смрт, зове се „Сузе са звезда падају“. Музику за ову нумеру компоновала је група „Неверне бебе“ и премијерно објавила у децембру.